Deca su po prirodi radoznala, sklona istraživanju, većina njih je i prilično živahna. Zbog toga se veoma dugo verovalo da je za decu dobro da u njihovom životu bude što više promena, da je najbolje da još u najranijem detinjstvu žive u što je moguće različitijim uslovima, računajući i geografske i klimatske promene. Smatralo se da to deci ne samo što prija već će tako, prilagođavajući se različitim uslovima i različitim okruženjima, postati fizički i mentalno jača i prilagodljivija. Da li je zaista tako?

Bez obzira na to šta kažu ostali, u redu je izvesti bebu napolje kada je hladno, ali ne kada je ledeno i duva jak vetar. Deca ispod dve godine su podložnija hipotermiji i promrzlinama tako da morate biti obazrivi. Ako ste u nedoumici da li izaći ili ne, bolje je da ostanete unutra, pogotovo ako je dete mlađe od 6 meseci. Bebe nisu sposobne da regulišu temperaturu i vrlo lako mogu izgubiti toplotu.

Nažalost, takvi roditelji ne mogu uskladiti svoje ciljeve s detetovim mogućnostima, opterećuju ga prevelikim očekivanjima i zahtevima i stalno teže spoljnom efektu: dobroj oceni, uspehu.
Zbog konflikta između roditeljskih maštanja o detetu i detetovih sposobnosti i talenata, dete postaje žrtvom roditeljskih očekivanja.

Deca rođena u teškom porođaju ili primenom akušerskih mera u većem stepenu su sklona agresivnosti u odnosu na decu koja su došla na svet carskim rezom.
Kineski istraživači su došli do zaključka da postoji veza između ponašanja dece i načina na koji su došli na svet. Smatraju da problemi u ponašanju u detinjstvu mogu biti povezani sa povišenim nivoom kortizola - hormona, koji se oslobađa tokom teških porođaja.