A šta ako je šnicla zdravija od jagoda, odnosno sladoled od šargarepe? 
Vreme je da ponovo razmislite o onome što znate o ishrani!

Nije caka u tome da li unosite manje ili više kalorija.

 

Kada bi smanjivanje unosa kalorija bilo jedino što nam je potrebno da smršamo, uz redovne fizičke vežbe—onda bi sve dijete bile proste kao matematika za osnovnu školu: oduzmi Y od Z i dobićeš X. Ali ako ste ikada bili na nekoj dijeti i postigli mnogo manje nego što ste očekivali, verovatno ste digli ruke od ideje da smršate, frustrirani, deprimi-rani i verovatno s osećanjem da krivice. Šta sam to radio kako ne treba?

Umesto X, rezultat je XXL.

Zašto?

Možda zato što postoji i nešto drugo što igra ulogu u svemu tome, a nema veze s kalorijama. Sve više istraživanja ukazuju da problem gojaznosti u savremenom zapadnom društvu (po ovome nažalost i mi spadamo u Zapad), nije samo usko vezan za činjenicu da unosimo prevelike količine hrane i premalo se bavimo sportom.

Moguće je da je u igri i treći faktor: vrsta prirodnih i sintetičkih hemikalija poznatih pod imenom Endokrino-disruptivne hemikalije (EDC), ili kako ih naučnici još zovu - obesogeni, od engleske reči obesity (gojaznost).

Nova pretnja vašoj liniji

Obesogeni su hemikalije koje ometaju funkciju hormonalnih sistema. Mnogi naučnici smatraju da su one krivac za preteranu gojaznost ljudi, kao i za brojne bolesti koje muče savremenu zapadnu po-pulaciju. Obesogeni ulaze u naš organizam iz milion izvora—prirodnih hormona iz sojinih proizvoda, hormona koji se daju životinjama, plastike u nekim pakovanjima za hranu i piće, aditiva dodatih u industrijski proizvedenu hranu, pesticida kojima se prskaju biljke...

Oni utiču na mnogo načina na naš organizam: imitiraju ljudske hormone, pogrešno programiraju stem ćelije da postanu masne ćelije i, kako naučnici pretpostavljaju, me-njaju funkciju naših gena. Remeteći naše hormone, ove supstance su odgovorne u velikoj meri za naše probleme s plodnošću, genitalne malformacije, smanjeni broj muške dece, prerani pubertet, pobačaje, probleme u ponašanju, moždane poremećaje, oslabljeni imunitet, brojne oblike raka i kardiovaskularna obolje-nja.

“Imamo podatke koji ove hemikalije dovode u vezu sa skoro svakom od kobnih ljudskih bolesti, od oboljenja srca i krvnih sudova pa do poremećaja pažnje”, kaže dr Jerry Heindel, stručnjak za EDC na Nacionalnom institutu za nauke o ekološkom zdravlju u SAD.

Najnovija istraživanja sada ukazuju da EDC, odnosno obesogeni, čine još i da postanemo gojazni. Ova istraživanja potrkepljena su testira-njima na životinjama. I dok neki naučnici smatraju da poznati efekti obesogena jače dolaze do izražaja u prenatalnom periodu i kod novorođenčadi, drugi smatraju da oni imaju isti efekat i na odrasle osobe.

Ova kombinacija štetnih dejstava, udružena s našom sverastućom tendencijom da se gojimo, čini ono što nazivamo obesogeni efekat. Njegovo razumevanje može biti ključ u našem oslobađanju od viška sala i drugih opasnosti koje ove hemikalije nose sa sobom.

Zašto stare dijete više ne deluju?

Decenijama ranije, pre nego što je veliki i mlohav stomak bio normalna pojava među ljudima u zapadnom svetu, smatrali smo da ljudi koji imaju višak kilograma boluju od “hormonskih poremećaja”. Njihova gojaznost nije bila njihova krivica, tako su nas učili. Rečeno nam je da ovi ljudi jednostavno nisu imali predispozicije da se izbore sa viškom kilograma, poput nas, običnih. Više ne koristimo ove učtive fraze. Šta se promenilo?

Sada, kada je oko dve trećine odrasle populacije gojazno, izgleda kao da su oni ljudi s “hormonskim pormećajima” naprasno nestali! Nije tako. Pre će biti da danas ima samo više obolelih. Zahvaljujući obesogenom efektu, danas smo svi u rizičnoj grupi da obolimo od hormonskih poremećaja.

Pošto je verovatno davno bilo kada ste poslednji put obnovili znanje fiziologije i anatomije, evo kratkog podsetnika: vaš endokrini sistem sastoji se od žlezda koje luče hormone, koji opet regulišu sve što se odvija u vašem telu. Rast i razvoj, seksualne funkcije, reproduktivne procese, raspoloženje, san, glad, stres, metabolizam—sve to kontrolišu hormoni. A žlezde koje se nalaze u tom sistemu su pankreas, hipotalamus, nadbubrežne lezde, tiroidna žlezda, grudna žlezda i testisi. Tako iza svega onoga što vas određuje, da li ste muško ili žensko, mali ili veliki, ćelavi ili kosmati, mršavi ili debeli—stoji vaš endokrini sistem.

Ovaj sistem je tanano naštimovani instrument koji začas može da se raštimuje. “Obesogeni izgleda deluju tako što imitiraju naše hormone i sistem koji kontroliše telesnu težinu,” kaže dr Frederick vom Saal, profesor bioloških nauka na Univezitetu Mizuri u SAD. “A svaka supstanca koja utiče na našu težinu predstavlja atak na naš endokrini sistem”.

Obesogeni nas vrlo lako čine debelima i zato naučnici žure da otkriju potpunu istinu o ovim supstancama. Društvo američkih endokrinologa, koje se bavi ispitivanjem hormonalnih funkcija, takođe smatra da veza između obesogena i gojaznosti sigurno postoji. “Porast preterano gojaznih osoba se poklapa sa porastom upotrebe industrijskih hemikalija, koje mogu imati ulogu u regulisanju telesne težine”, navodi se u njihovom izveštaju. Prema njima, obesogeni su krivi za epidemiju gojzanosti.

Upravo to je razlog zašto saveti za vitkost i mišićavo telo sve češće ne uspevaju. Zapravo, čak i ako striktno pratite savete o tradicionalno zdravoj ishrani, to neće uticati na vašu izloženost ovim opasnim supstancama. Evo primera: jedna jabuka dnevno trebalo bi da nas čini zdravima, zar ne? A zapravo, jabuke su među voćem koje je najviše napumpano pesticidima.

Obesogeni efekat je razlog zašto tradicionalne preporuke, poput davanja prednosti piletini nad crvenim mesom, češćeg jedenja ribe, unošenja večikih količina voća i povrća—više nemaju efekta. Ali, prelistavajući studije, saznali smo da ima i dobrih vesti. Jedna od njih je da zapravo nema razloga da se odričemo naše omiljene hrane—mesa, hamburgera, testenine, sladoleda. Naravno, u umerenim količinama. Moramo da izbacimo iz glave zastarele savete i usvojimo nova pravila održavanja dobrog zdravlja i izgleda.

Pravilo 1

Kupujte organski

- napravite izbor

Svakog dana savremen čovek je izložen dejstvu oko 10 do 13 različitih pesticida i/ili njihovim metabolitima (raspadnim produktima), putem hrane, pića i predmeta koje upotrebljava.

Neke od ovih hemikalija imitiraju estrogen tokom razvoja, što može da dovede do gojaznosti kasnije u životu. Na sličan način, ove hemikalije deluju i kad se unose tokom bilo koje faze u životu. Na Univerzitetu Kalifornija su utvrdili, testiranjima na miševima, da prenatalna izloženost obesogenima može da ih predisponira da se ugoje kasnije tokom života. Efekat je, kažu, sličan i kod ljudi. U jednom istraživanju, pokazalo se da su ćerke jedne ispitanice, koja je imala visoke koncentracije obesogena u krvi, bile znatno gojaznije od ćerki druge ispitanice, koja je imala mnogo nižu koncentraciju ovih opasnih materija u krvi.

Dokazi o povezanosti izloženosti obesogenim hemikalijama i gojaznosti samo nastavljaju da se nižu...

Naučnici su primetili vezu između organohloridnih pesticida i poremećaja funkcije tiroidne žlezde. Kako tvrde u jednom izveštaju u Udruženju endokrinologa SAD iz 2009. godine, promene u funkciji tiroidne žlezde mogu da imaju posledice na metabolizam. Štaviše, autori Istraživanja tiroidne žlezde, stručnog članka iz 2009. godine, govore o hipotiroidizmu, simptomu koji može da dovede do gojaznosti, kao o mogućoj posledici organohlorida na štitnu (tiroidnu) žlezdu.

Autori jednog istraživanja u naučnom časopisu BioScience otkrili su da tributiltin, fungicidno sredstvo, aktivira komponente u ljudskim ćelijama, koje se nazivaju retinoidnim X receptorima, koji su deo metaboličkog procesa u kojem nastaju ćelije masnog tkiva. Otrkiveno je i da tributiltin izaziva rast masnih ćelija kod miševa koji su mu bili izloženi. Iako se tributiltin zvanično više ne koristi za zaštitu useva, stručnjaci sumnjaju da se supstanca, koja se sada koristi, fenbutatin, ima u najmanju ruku sličan efekat, ako ne i jači.

Autori skorašnjeg istraživanja u magazinu Molekularna i ćelijska endokrinologija navode da organofosfati i karbamati, dve uobičajene klase pesticida, izazivaju gojaznost kod životinja. Ali ima i istraživanja koja ulivaju nadu. Tako je u jednom nedavnom naučnom izveštaju navedeno da je kod dece, koja su dve nedelje konstantno jela povrće i voće koje nije prskano, zabaleženo sma-njenje koncentracije organofosfornih pesticida u urinu, do količina koje se smatraju zanemarljivim.

Možete smanjiti nivo vaše izloženosti pesticidima za skoro 80 procenata, samo ako jedete organsko povrće i voće sa liste 12 “najviše prskanih”. Naučnici koji se bave hranom već ove namirnice zovu “prljava dvanaestorka”. Ovde spadaju, počev od najzagađenije, sledeće vrste voća i povrća: breskve, jabuke, crvene babure, celer, nektarine, jagode, trešnje, kelj, zelena salata, uvozno grožđe, šargarepe i kruške. Postoji i “čista pentanestorka”, grupa konvencionalno gajenih biljaka koje zahtevaju manje prskanja i sasmim tim imaju manje količine pesticida u sebi: luk, avokado, kukuruz šećerac, ananas, mango, špargla, grašak, kivi, kupus, patlidžan, papaja, lubenica, brokoli, pa-radajz i slatki krompir (batata).

Pravilo 2

Prestanite da jedete plastiku!

Sigurno sad mislite: Pa ja i ne jedem plastiku!

Ooo, itekako jedete.

Imate mnogo šanse da se nađete među 90 procenata ljudi koji imaju primetne količine bisfenola (BPA) u svojim telima, a možda ste i u onih 70 posto ljudi koji imaju znatne količine ftalata u urinu. Obe ove hemijske supstance, koje se nalaze u plastici, imitiraju efekat estrogena u telu. I kao i neki pesticidi, mogu da predisponiraju vaše telo da prerano počne da se goji.

Otkud ove supstance uopšte u nečijem telu? Dospele su tu putem hrane i pića. Ftalati se nalaze u providnoj foliji, plastičnim kesama, pesticidima, dečjim igračkama, plastičnim cevovodima i medi-cinskom priboru. Svake godine, oko 8 milijardi tona ftalatnih supstanci se proizvede širom sveta, a dobar deo toga sigurno završi i u našim telima.

Više od 3 milijarde kilograma BPA, koji se nala-zi u plastičnim i epoksidnim smolama, proizvede se svake godine. U naše telo BPA ulazi preko ambalaže za hranu i piće, bebi-flašica, konzervi i zatvarača za flaše. Otvorite teglu krastavčića i pogledajte plastičnu prevlaku s unutrašnje strane poklopca. E, odatle BPA ulazi u vaše telo! Skorašnje istraživanje o uticaju BPA na telo, pokazalo je da su radnici izloženi BPA u kineskim fabrikama, u izrazito većoj opasnosti od drugih ljudi da podlegnu erektilnim disfunkcijama (Japanci su redukovali upotrebu BPA u teglama, između 1998. i 2003; kao rezultat, količina BPA u krvi Japanaca smanjena je za 50 procenata).

Istraživanja su pokazala da konzervirana pileća supa, bebi dohrana i gotova jela imaju najvišu koncentraciju BPA. A tek vaša plastična flašica za teretanu? U nedavnoj harvardskoj studiji, pokazalo se da se kod ljudi koji su nedelju dana neprestano pili iz polikarbonatne flašice, imali povećanu količinu BPA u krvi, za skoro 70 procenata. Evo načina kako da smanjite unošenje BPA.

Nikada ne stavljajte bilo kakavu plastiku u rernu ili mikrotalasnu, jer toplota oštećuje plastiku i pojačava oslobađanje BPA iz nje.

Izbegavajte meso upakovano u plastiku. Plastična folija koju koriste u supermarketima je uglavnom PVC, dok se plastična folija koju koristite kod kuće sve više pravi od polietilena. PVC sadrži ftalate koji, prema ekperimentima sprovedenim nad životinjama, mogu da smanje nivo testosterona. Kod ljudi, nizak testosteron vodi lakšem gojenju i smanjenju mišićne mase i seksualne želje. Vratite se zato svom starinskom mesaru koji meso pakuje u običan papir.

Smanjite konzumaciju konzervirane hrane poput tunjevine. Kupujte smrznuto povrće, umesto konzerviranog.

Ne korsitite plastičnu čašu, kad god možete. Izbegavajte i da pijete iz stiroporskih čaša za kafu i vruće napitke, jer iz njih izlazi stiren, hemikalija koja se dovodi u vezu s rakom.

Pravilo 3

NE jedite nabildovanog!

Šta mislite, kada ste poslednji put uzeli dozu hormona koji pospešuju gojenje?

Ili da reformulišemo pitanje: kada ste poslednji put pojeli hamburger?

Odgovor na oba pitanja mogao bi biti isti. Svaki put kada jedete junetinu koja je konvencionalno gajena, velike su šanse da upravo tada u sebe unosite hormone koji pospešuju gojenje, potencijalni koktel prirodnih i sintetičkih obesogena. Zapravo, kako pokazuju najnovija istraživanja na Jejl univerzitetu, hormoni iz mesa mogli bi biti glavni krivci za epidemiju gojaznosti u zapadnom svetu.

Prema naučnim ispitivanjima sprovedenim u Evropi 1999. godine, pokazalo se da ljudi koji jedu meso stoke tretirane hormonima rasta, unose u sebe te hormone posredno i to estrogen u rasponu od 1 do 84 nanograma dnevno, progesteron (64 do 467 ng), i testosteron (5 do 189 ng). Nanogram je milijarditi deo grama: izgleda malo, zar ne? Ali i to je dovoljno da normalno funkcionisanje hormonskog sistema u vašem telu, kažu naučnici. Neki od njih čak smatraju da određeni obesogeni vrše uticaj na organizam i u dozama od 1 nanograma. A tek kada se spoje količine ovih hormona koje u toku dana unesemo iz različitih izvora (putem mleka, recimo), ukupni rizik od hormonalne neravnoteže raste.

Možda još veći razlog za brigu treba da budu sintetički steroidi koje unosimo s junetinom. Trenbolon acetat je anabolički steroid koji je, kako se procenjuje, 8 do 10 puta snažniji od testosterona, koji je po svojoj prirodi remetilački faktor u endokrinom sistemu. Ovaj koktel hormona koji se daje stoki ima ogromne posledice na naše zdravlje. Lekari i bodibilderi znaju kakav efekat na telo imaju steroidi kada se uzmu velikoj količini za kratko vreme. A kakav uticaj ima konstantno uzimanje steroida na duže staze, to nije ispitano, ali sigurno je da nije dobar.

Možda i nije prijatno poređenje, ali zamislite da ste imali strašnu avionsku nesreću prilikom preletanja neke planine, kao oni nesrećnici u filmu “Alive”. Zamislite da je jedini način da preživite da odabarete nekog od poginulih i da ga pojedete. Dat vam je izbor između razbacanog momka, s neprirodno nabreklim mišićima i skvrčenim testisima, koji se godinama pumpao hormonima, i s druge strane - nekog normalnog izgleda s prirodnim hormonskim sistemom. Koga biste izabrali? E sad, treba da znate da svaki put kad jedete junetinu iz supermarketa, jedete zapravo onog napumpanog bildera.

Postoji bolji način. Organsko meso je kod nas još retkost, ali nisu vam potrebni nikakvi serftifikati ako ga nabavljate od nekog sa sela za koga ste sigurni da svoje krave hrani samo travom i senom. Možda ćete se malo pomučiti da dođete do svoje šnicle, ali isplatiće vam se. Prirodno gajena junetina nema u sebi steroidne hormone poput one konvencionalno gajene, a uz to je utvrđeno da meso stoke hranjene travom i senom ima u sebi više omega-3 masnih kiselina i više konjugirane linolenske kiseline (CLA).

CLA je mešavina masnih kiselina koja jača organizam u borbi s kardiovaskularnim oboljenjima i dijabetesom, takođe pomaže i pri mršavljenju, kako se tvrdi u jednom sitraživanju američkog časopisa o ishrani American Journal of Clinical Nutrition. Slično mesu, mleko konvencionalno gajenih krava, kojima se daju hormoni koji podstiču lučenje mleka, može takođe da dovede slabljenja zdravlja. Krave koje preživaju svežu travu, s druge strane, daju mleko koje u sebi ima više omega-3 masnih kisleina. Ako odaberete da pijete mleko i jedete meso organski gajenih krava, dakle da unosite više CLA i omega-3 masnih kiselina, odabrali ste da hranite svoje telo pametnije: uneli ste izvrsne nutrijente, manje ćete biti gladni i imaćete bolju liniju.

Pravilo 4

Pazite se uljeza

Ako u sebe putem hrane unosite pesticide, hormone i hemikalije poreklom iz plastike, sigurno ne činite sebi dobro, to znate. Ali postoje i drugi, podmukliji obesogeni koji su u igri. Mislimo na soju, namirnicu koje su se ušunjala u našu ishranu, a koja u sebi nosi prirodne obesogene - supstance koje podstiču gojenje.

Pa čekajte! Zar nam nisu rekli da je soja zdrava za naše srce?! Nije baš tako, sada tvrde naučnici. Prema izveštaju u časopisu Circulation, koji izdaje Američko društvo za zdravlje srca, protein iz soje može zaista da smanji nivo LDL holesterola, kao što se tvrdi, ali samo za 3 procenta. To znači da bi trebalo da jedete pola kile soje svakog dana da biste postigli efekat. Zato je ovo društvo povuklo svoje ranije preporuke soje kao prijatelja srca. Ali kasno, soja se sada krije u svemu: od keksa, preko pomfrita pa do preliva za salatu.

A konačni ishod unošenja sve te soje mogao bi biti—više sala! Ovo posebno važi za one ljude kojima je dok su bili bebe redovno davano sojino mleko. Soja sadrži dve vrste hemikalija, genistein i daidzein, obe slične estrogenu, ženskom hormonu koji podstiče stvaranje masnih ćelija.

I tu nije kraj! Ne možete samo da prestane da jedete soju i tako da je izbegnete. Pomente supstance iz soje se nalaze i u mesu životinja hranjenih sojom. (Niste sigurni ni kad jedete gajenu ribu, jer se mnoge ribe hrane sojom). Pilići koji su nekada jeli prirodnu hranu sada su na visokoenergetskoj dijeti s koncentratom, čiji veliki deo čini upravo soja. Zato, kažu britanski naučnici, piletina danas ima dva do tri puta više masnoće nego proteina (tako je: mišićna masa piladi opada u korist sala, baš kao i naša!).

Zaključak je, da ako jedete piletinu iz supermarketa, unosite samo višak masnoće, malo proteina i puno obesogena.

Zar to nije deprimirajuće? Pa jeste, ali ima izlaza. Morate da drugačije razmišljate o dijeti. Dobra stvar je što u vašoj novoj dijeti ima mesta ponekad i za sladoled i pljeskavicu. Ali samo od organskih sastojaka.

VAŠ NOVI DIJETALNI PODSETNIK

Pitanje izvora
Saznajte odakle dolazi vaša hrana, bilo da ste u supermarketu, restoranu ili na pijaci.

- Jedite prirodnu, na travi gajenu teletinu. 
Ovako ćete unositi više zdrave konjugirane linolenske kiseline.

- Preskočite slatko
Odnosno pogledajte etiketu: ako ima u sebi kukuruznog sirupa s visokim nivoom fruktoze, vratite to na mesto!

- Jedite (pomalo) organski
Izbegavajte one vrste voća i povrća pozantog po obilnom prskanju pesticidima (pogledajte našu listu u tekstu).

- Pijte pametno

- Bacite plastične flašice za teretanu, izbegavajte plastične i stiroporne čaše za topla pića.

- Vratite se starom mesaru

- Kupujte meso upakovano u hartiju, a ne u otrovnu plastiku, koja sadrži ftalate, od kojih se gojite.

Nova dijetalna kajgana

5 organskih jaja
2 kašičice iseckanog peršuna
malo prirodnog soja sosa (tamari)

½ šolje organskog spanaća
 2 kašike iscepkanog brokolija

5 strukova špargle, iseckanih
 ¼ šolje organske zelene boranije
 čen velog luka, iseckan
malo crnog bibera, mlevenog
, 2 kašičice maslinovog ulja

1 Umutite jeja, peršun i soja sos u činiji za mućenje.

2 Spustite povrće, beli luk i biber u zagrejan tiganj namazan maslinovim uljem i dinstajte 5 minuta.

3 Sipajte umućena jaja preko povrća i mešajte oko 30 sekundi, pa onda ostavite da se uprži sledeći minut. Promešajte još jednom, pa pržite još minut. Servirajte na tanjir i pospite peršunom po želji.

Za 2 porcije

izvor: http://www.b92.net/

---