Perut - neprijatelj negovane kose

Perut je neprijatna zbog same činjenice da izaziva svrab, zategnutost i preterano ljuspanje kože glave. Naučnici su ranije testirali mnogo različitih jedinjenja po principu "pokušaja i greške" da bi lečili ili ublažili perut. Naučnici kompanije P&G Beauty, proizvođača šampona Head&Shoulders, objavili su da su uspešno sekvencionirali čitav genom Malassezia globosa (M. globosa), gljivice koja se nalazi u prirodi i koja je odgovorna za pojavu peruti i drugih kožnih oboljenja kod ljudi.

Od peruti i seboreičnog dermatitisa pati više od 50 procenata ljudske populacije. Uprkos ulozi u oboljenjima kože uključujući ekcem, atopični dermatitis i psorijazu, pre ove studije malo toga se znalo o gljivicama na molekularnom nivou. Ova vrsta spada u najmanje gljivične organizme koji žive slobodno u prirodi. Obična gljivica koja živi koži ljudi, M. globosa hrani se masnim spoljnim lipidima. Ljudi ispuštaju sebum i druge lipide na koži glave i tako stvaraju veoma povoljno okruženje za razmnožavanje.

Na prosečnom čoveku može da živi do 10 miliona gljivica. Simptomi peruti i seboreičnog dermatitisa pojavljuju se kada su istovremeno prisutna tri faktora: genetska sklonost za inflamatornu reakciju, prisustvo sebuma na koži glave i prisustvo M. globosa. Porodica Malassezia ima uticaja na čitav niz različitih aspekata zdravlja ljudi. Dok se M. globosa vezuje za mnogobrojna stanja nadraženosti kože, za druge vrste Malassezia je utvrđeno da predstavljaju posebnu pretnju za osobe sa mladim i ugroženim imunim sistemom, što uključuje malu decu i osobe koje pate od autoimunih bolesti. Ova porodica gljivica igra ulogu i u alergijama kože i disajnih organa. "Sekvencionisanje kompletnog genoma otvara izvanredne mogućnosti naučnicima da razumeju međusobno dejstvo gljivica i ljudskih bića," rekao je dr Tomas Doson, naučnik u kompaniji P&G Beauty i glavni autor studije PNAS. "Neverovatno je da razumevanje genetske strukture jednog mikroskopskog organizma može da ima tako široko polje uticaja, od ljudskog zdravlja do agronomije."

Istine i zablude

Zabluda: Pogađa one koji loše održavaju ličnu higijenu.
Istina: Osobe koje pate od peruti i dermatitisa genetski su podložne dobijanju simptoma. Ako pokušaju da to reše tako što će pribegavati preteranom pranju koristeći obične sapune i šampone mogu samo da pogoršaju stanje.

Zabluda: Lečenjem peruti i seboreičnog dermatitisa dolazi do pojave poznate pod nazivom tahifilaksis (brzo smanjenje efekta nakon pozitivnih rezultata u početku).
Istina: Klinička ispitivanja duže upotrebe šampona na bazi piritionskog cinka pokazuju da to nije tako. Pored toga, studija prikazana na zasedanju Američke akademije dermatologije 2007. godine, pokazala je da pravilna upotreba takvih šampona ne dovodi do povećane otpornosti, kao i da se simptomi ublažavaju.

Zabluda: Perut i seboreični dermatitis zavise od godišnjeg doba.
Istina: Kliničke studije pokazuju da se ni u intenzitetu ljuspanja ni u pojavi gljivice nema razlike tokom godine.

Zabluda: Lečenje peruti dovodi do gubitka boje obojene kose.
Istina: Moderni šamponi protiv peruti su blagi i bezbedni za obojenu kosu. Ponavljano pranje obojene kose šamponom na bazi piritionskog cinka pokazalo se u tom pogledu nimalo drugačijim nego pranje kose kozmetičkim šamponom, ili čak običnom vodom iz česme.

Izvor: http://www.ekstravaganca.com/