Porodično stablo i zdravlje porodice

Ukoliko imate tačne podatke vezane za svoje najbliže, iz njih se može iščitati koje su vam sve bolesti genetski predisponirane, ali isto tako možete pronaći način kako da što duže ostanete zdravi.

Zahvaljujući internetu, istraživanje vezano za naše poreklo nikada nije bilo lakše. Ali otkrivati više o svojim precima nije samo zanimljivo nego može i da nam spase život. Spoznaja od kojih su bolesti bolovali naši preci može da nam pomogne da na vreme počnemo da se brinemo o svom zdravlju. Naš DNK povezan je gotovo sa svime - od toga koliko ćemo brzo stariti do toga koliko ćemo živeti, a genetska slika koju nasleđujemo može da pogoduje nastanku bolesti.

Međutim, to nije cela priča – naš životni stil takođe utiče na našu genetsku sliku. Neki geni poput BRCA1 i BRCA2 – na koje se možete testirati ako imate porodičnu istoriju raka dojke – nose vam 50 do 80 % šanse da obolite od raka. U većini slučajeva iako nas genetsko nasleđe približava obolevanju od nekih bolesti, do njihovog pojavljivanja češće dolazi zbog načina života. Poznato je da svako od nas ima između 20 i 25 hiljada gena – polovinu dobija od oca i polovinu od majke – i ako imamo dve kopije gena koji će povećati rizik od bolesti, mogućnost da obolimo je veća. Neke bolesti poput cistične fibroze su monogenske, što znači da su uzrokovane jednim krivim genom. Takođe, postoje brojna stanja koja su genetski predisponirana, poput astme i ekcema, iako nisu uzrokovana nijednim genom. Da biste napravili sliku svoje zdravstvene sudbine, ispunite porodično stablo koje će vam pomoći da vidite koje bi bolesti mogle da vam budu predisponirane - kako biste se na vreme zaštitili.

Mogući nasledni rizici

Porodična istorija esencijalni je deo koji svaki lekar mora da poznaje i zapiše ga kako bi vam pomogao da se zaštitite od bolesti. Evo što vam treba! Ako je neko od vaših rođaka imao neku bolest ili mu je dijagnostikovana, štiklirajte simbol na karti koji označava bolest. Bilo bi dobro kada biste uzeli u obzir i to koliko su bili stari kada im je bolest dijagnostikovana. Nakon što ispunite stablo, pročitajte na sledećim stranicama više o bolestima koje bi mogle da se odnose i na vas. To će vam dati jasnu sliku o mogućem naslednom riziku i smernice šta treba da učinite.

Srčane bolesti

Bolesti srca jedan su od najvećih ubica u Srbiji, stoga postoji velika šansa da će barem jedan član vaše porodice imati problema sa srcem. Ako u vašoj porodici postoji istorija dijabetesa, to samo može da poveća rizik od njegovog nastanka. Naravno, ne mora da znači da je to i vaša sudbina. Ako ste pušač, najbolje bi bilo da sa tim zauvek prestanete. Održavanje zdrave težine (telesni indeks mase trebalo bi da je ispod 25) i polučasovne dnevne vežbe takođe će smanjiti rizik od bolesti. Prema novoj studiji British Medical Journala, oni koji sporo hodaju imaju tri puta veće šanse da umru od srčanih bolesti za razliku od onih koji su brzi šetači. Pravilna ishrana koja uključuje pet porcija voća i povrća na dan takođe će usporiti nastanak bolesti. Ako je vaš rođak imao infarkt ili boluje od angine pektoris, pre 55. godine za muškarce i 65. godine za žene, obavezno jednom godišnje proverite krvni pritisak i masnoće u krvi. Takođe bi trebalo da proverite i da li bolujete od dijabetesa.

Karcinom

Veoma je važno u kojoj godini života je dijagnostikovan karcinom. Ako vašim srodnicima on nije dijagnostikovan pre 70. i 80. godine, vaš rizik nije ništa veći od rizika koji imaju ostali ljudi.
Geni igraju važnu ulogu, ali samo je jedan od 10 karcinoma povezan s njima. Gotovo polovina karcinoma može biti prevenirana promenom stila života. Nakon što se odreknete pušenja, trebalo bi da prestanete da konzumirate i alkohol. Poznato je da više od jedog alkoholnog pića na dan povećava rizik od raka dojke za 7 do 11 %. Takođe počnite da vežbate jer su studije pokazale da se kod žena koje vežbaju smanjuje rizik od nastanka raka dojke za 20 do 30 %. Ako su dva vaša rođaka na jednoj strani imala rak debelog creva, ili ga je jedan dobio pre 45. godine, posetite svog lekara kako biste uradili osnovne testove. Smatra se da će jedna od devet žena oboleti od raka dojke u nekoj fazi života, ali ako su ga imale vaša majka ili sestra (ili rak jajnika) pre četrdesete, ili pak imate dvoje ili više ženskih srodnika sa tom bolešću, posetite lekara. On vas može poslati na genetska testiranja. Ako test bude pozitivan na BRCA, preventivne mere mogu mnogo da vam pomognu.

Moždani udar

Ukoliko je neki vaš rođak imao moždani udar, veća je mogućnost da ga i vi dobijete. Međutim, samo 10 % onih koji su dobili moždani udar imali su nekoga u porodici ko ga je takođe imao. Postoje drugi faktori koji ga mogu uzrokovati. Prvi je visoki krvni pritisak koji oštećuje i sužava krvne sudove u mozgu, povećavajući šanse da budu začepljeni ili da puknu. Istorija povišenog holesterola, tromboza i dijabetes takođe vas čini ranjivijima i može dovesti do blokade zaliha krvi u mozgu, što može da ošteti i uništi moždane ćelije. Evo četiri zlatna pravila za sprečavanje moždanog udara: nemojte pušiti, radite vežbe pola sata dnevno, jedite zdravo i izbegavajte alkohol. Ako pijete, umesto tri popijte dve male čaše vina. Ta treća čaša verovatno će povisiti vaš krvni pritisak. Takođe bi trebalo pripaziti na unos soli u organizam. Umesto prosečnog unosa soli od 12 g na dan, smanjite to na samo 3 grama. Na taj način moguće je sprečiti brojne smrti uzrokovane moždanim udarom. Ako ste prešli četrdesetu, krvni pritisak trebalo bi da proveravate jednom godišnje. Ukoliko je viši od 140/90, lekar će vas posavetovati šta treba da učinite kako biste ga snizili.

Osteoporoza

Obratite pažnju na svoje kosti u slučaju da su vam majka ili baka bolovale od osteoporoze, a pogotovo ako ste krhke građe. Naše zdravlje kostiju nasleđeno je u 80 % slučajeva. Osteoporoza takođe više napada one sitnije građe. Pušenje je jedan od najvećih neprijatelja, pa treba prestati sa tom lošom navikom. Nakon toga nemojte praktikovati dijete koje uzrokuju nedostatak nutrijenata u kostima, već jedite dosta voća, povrća i kalcijuma kojeg najviše ima u sardinama, tofuu, suvim smokvama i kelju, kao i u mlečnim proizvodima. Izlažite lice i ruke suncu 15 minuta na dan jer će vam pomoći da održavate nivo vitamina D koji pomaže da organizam apsorbuje kalcijum. Izbegavajte koka-kolu, jer su studije pokazale da fosforna kiselina otapa kalcijum iz kostiju. Istraživanje koje je sproveo American College of Sports Medicine pokazalo je da vežba sa tegićima ili dizanje tegova može pomoći ženama koje su ušle u postmenopauzu. Ako je neko u vašoj porodici slomio kuk, posetite lekara. Stručnjaci su dijagnostikovali osteoporozu tek u osamdesetim, kada je počelo merenje gustine kostiju. To znači da su pređašnje generacije bolovale od osteoporoze a da to nisu ni znale. Lomovi, pogotovo kukova, upozoravajući su znak, kao i savijena karlica i smanjivanje. Ako ste u postmenopauzi, pitajte svog lekara da vas uputi na pregled merenja gustine kostiju. Dugogodišnji korisnici steroida koji imaju astmu trebalo bi da porade na povećanju gustine kostiju.

Dijabetes

Ako neki od članova vaše porodice boluje od dijabetesa tipa 1 i 2, imate veće šanse da obolite od te bolesti. Recimo, ako oba roditelja boluju od dijabetesa tipa 2, imate 75 % šanse da ga i sami dobijete, a ako ga ima jedan roditelj, šanse se smanjuju na 15 %. Imajte na umu da je u 80 % slučajeva dijabetes tipa 2 moguće prevenirati pravilnim životnim navikama. Da biste smanjili rizik od nastanka bolesti, pokušajte da održavate normalnu telesnu težinu. Opseg struka je važniji od težine – ženama struk ne bi trebalo da bude širi od 81 cm, a muškarcima od 94 cm. Biti aktivan vrlo je važno za sprečavanje bolesti jer podiže osetljivost tela na insulin, pa se glukoza uspešno koristi. Vežbanje snižava šećer u krvi za samo 72 sata. Studija koju je 2007. godine sprovela Svetska zdravstvena organizacija pokazala je da napete, depresivne i razdražljive žene imaju dvostruki rizik od razvijanja dijabetesa tokom 15 godina. Lekara posetite ako vam je više od 40 godina. Ako ste mlađi, ali gojazni, takođe bi trebalo da posetite lekara, ili ako imate simptome poput čestog mokrenja i povećane žeđi ili apetita. Ukoliko vam je dijagnostikovan dijabetes, postoje brojni načini da održavate stabilan nivo šećera u krvi i tako ublažite posledice.

Demencija

Postoji 100 vrsta demencije ili degenerativnih bolesti mozga, no jedna od najčešćih je Alchajmerova bolest.

Geni igraju određenu ulogu u razvoju demencije, i ako je neko u vašoj porodici bolovao od demencije, imate neznatnu šansu da i sami obolite. Čak i ako vam jedan roditelj pati od demencije, njegova bolest verovatno je nastala kombinacijom gena i životnih navika. Godine su veliki faktor u razvoju Alchajmerove bolesti. Postoji i veza između srčanih bolesti i demencije, na primer, redukovanje vašeg krvnog pritiska čini vas manje podložnima obolevanju od te bolesti. Hipertenzija, moždani udar i nepravilan srčani ritam mogu da liše mozak krvi i tako uzrokuju odumiranje njegovih ćelija. Smanjivanje rizika od dijabetesa takođe će pomoći smanjivanju mogućnosti pojave demencije, iako stručnjaci za to još uvek nemaju objašnjenje. Promene počinju decenijama pre nego što se simptomi demencije uopšte pojave, pa prevencija nije usmerena samo na starije osobe. Dobra vest je da je najbolji način za smanjivanje rizika od nastanka bolesti vrlo jednostavan. Jedite raznoliku i zdravu hranu koja će se sastojati od mnogo voća i povrća, uzimajte riblje ulje jednom nedeljno, prestanite da pušite i redovno vežbajte. Ispijanje tri do pet šoljica kafe, prema nekim istraživanjima, takođe može da bude od velike pomoći. Još uvek nije poznato da li vežbanje pomaže mozga u prevenciji bolesti. Ako imate dva ili više bliskih srodnika (roditelja, brata ili sestru) koji su oboleli od Alchajmera pre 60. godine, pitajte svog lekara o mogućem genskom savetovanju. Osoba sa demencijom treba da bude pod stručnim nadzorom tako da su potrebni pregledi neurologa, psihijatra, porodičnog lekara interniste ili gerijatra.

Izvor: http://www.klubzdravozivo.com/