Muškarci u principu ne vole da pričaju o svojoj zaljubljenosti i to je u njihovom društvu često tabu tema. Kao da je to nešto zabranjeno i nedostojno. Kod žena je situacija potpuno obrnuta. Skoro da se samo o tome i priča sa prijateljicama.

Inače, zaljubljivanje i ljubav nisu isto. Zaljubljivanje je prva faza koja ne mora da vodi ka ljubavi, i ona je obeležena strašću, fizičkom privlačnošću i idealizacijom određene osobe.

Dok ljubav nastaje onog trenutka kada prihvatimo tuđe mane, možemo da ih tolerišemo i nismo ljuti na njih. Ne želimo da promenimo partnerku, već prihvatamo da smo je takvu izabrali. To znači da je volimo. O muškom (ali i ženskom) zaljubljivanju, govori  psihijatar i psihoterapeut  Dr Zoran Ilić.

Za početak, da li postoje razlike u muškom i ženskom zaljubljivanju?

- Očigledno da postoje razlike. Kod žena je instančaniji taj emotivni nivo i njima je mnogo manje važan fizički izgled. Osnovna biološka funkcija muškarca je da oplodi ženu, a žena biva oplođena sa muškarcem kojeg, između ostalog, bira po tipu dobrog oca za dete. Naše potrebe se razlikuju. Muškarcima je potrebno: poverenje, prihvatanje, dokazivanje, divljenje,ohrabrenje i podrška. A ženama: briga o njima, razumevanje, poštovanje, posvećenost, vrednovanje i sposobnost da ih muškarac razuveri.

Muškarac idealizujući partnerku uglavnom zasniva svoju zaljubljenost na fizičkom izgledu i potrebi za seksualnim spajanjem. Kod žena je važnije da je muškarac šarmantan nego da je lep. I jedni i drugi tražimo roditelje suprotnog pola u nekome. Ali, to više važi za ljubav nego za zaljubljenost. Zaljubljivanje je hemijski proces, jer postoji niz hemijskih i biohemijskih reakcija u mozgu. Najviše se pesama napiše u fazi zaljubljenosti, jer su tada idealizacija i obožavanje partnera najveći. Serotonin pada, i to stanje je slično opsesivno- kompulsivnoj neurozi.Ljudi postaju opsednuti partnerom, razmišljaju o njemu 24 sata, maltene ne spavaju. Pada takođe i dopamin, što je slično psihozi, pa se ne bez raloga kaže da je biti lud i zaljubljen slično. Ono što je zanimljivo je da se kod muškarca u fazi zaljubljenosti smanjuje testosteron, a kod žena raste. Žene koriste to povećanje za donošenje odluke da li će biti sa partnerom. Muškarci u toj fazi nisu nikada bliži ženama. Ženstveniji su, mekši, smanjuju svoju agresivnost.Neke žene se prevare, jer joj se dopadne muškarac baš kad je u takvoj fazi. Ali, kasnije kad mu se vrati testosteron i agresivnost, ona shvati da umesto zaštitinika pored sebe ima jednog grubijana.

Da li je korisno i zdravo za muškarca da bude zaljubljen?

- Korisno je za svakog da se zaljubi, ako je to prva faza na putu ka ljubavi. A ljubav je način na koji dobijamo ono najbolje od partnera. Moja potreba može biti zadovoljena, samo ako zadovoljim potrebe partnera. To se i dešava u fazi zaljubljenosti, kada se mnogo više muškarci trude. U životinjskom svetu, na primer, mužjak goluba se napumpa, trudi se, ide za partnerkom... Da li je zaljubljivanje zdravo? Mislim da jeste, jer dovodi do pozitivnih promena i u psihi i u organizmu. Međutim, u nekim slučajevima, preteranost i odvojenost od realnosti, koju zaljubljenost sa sobom nosi, odvaja čoveka od svakodnevice, odgovornosti, obaveza. I to može da šteti. Jer, u tom slučaju muškarac ništa drugo ne radi, osim što je posvećen partnerki. Inače, jedan od najvećih strahova za muškarca u vezi sa zaljubljivanjem, jeste da će žena da ga povredi ako on slučajno pokaže neku emociju. Da će ona da ga zgazi, da će da ga pojede za doručak U stvari, to se i dešava, jer muškarci vrlo često nisu spontani na samom početku. Sve u životu je odnos između želje i straha. Ukoliko je želja jaka, to je veći i strah. Što mu se više sviđa, tako je strah veći. Kako onda muškarci „smuvaju“ ženu? Jednostavno, u jednom trenutku je želja veća od straha. Kada vidi reakciju sa njene strane, kada postoji odgovarajući signal koji kaže: žuto svetlo ka zelenom! To smanjuje strah, i pojačava želju. Treba biti strpljiv i istrajan. Ako odustanem posle prvog pokušaja, ništa nisam uradio.Takođe, bitna je i fleksibilnost. Uspešan je u ljubavi onaj koji je u stanju da se menja u zavisnosti od potreba partnera. Biti samo svoj može se na pustom ostrvu. Treba se prilagođavati i naučiti jezik ljubavi druge osobe.

Da li sa ženom treba biti otvoren u pokazivanju emocija?

- Muškarac koji je zaljubljen, vrlo često skriva svoja osećanja trudeći se da bude zabavan. Međutim, treba da uspori i da pokaže emociju. Nikome neće pasti kruna sa glave ako se otvori. Žene će ih voleti i poštovati, i zaljubiće se lakše u čoveka koji pokazuje ljubav i naklonost prema njoj. Čovek treba da bude spontan, a to podrazumeva da ono šta oseća pokaže. Predrasuda je da će moja emocija biti uništena onog trenutka kada izađe iz mene. Svako želi da mu se pokaže ljubav. Naravno da ima i trapavih ljudi koji emocije pokazuju preterano. Suština je da treba pratiti signale sa druge strane i videti kakav je efekat tih emocija. Ukoliko ne postoji jasna pozitivna reakcija, signal prihvaćenosti, svako dalje pokazivanje je štetno, jer predstavlja ugrožavanje druge osobe. To je onda pritisak i agresija. To što neko želi nekoga, ne znači da druga strana želi njega.

Takođe, treba upozoriti muškarce na nešto što ja zovem „ženski paradoks“. Naime, žene žele da budu voljene, ali muškarci često nisu imali prilike gde da vide kako to izgleda. Zato što su uglavnom u našim porodicama očevi odsutni, ili vrlo malo pokazuju emocije, tako da muškarac nije imao model po kojem bi gradio svoje ponašanje. S druge strane, žene imaju iste takve roditelje, pa one grade ideju kako bi trebalo da izgleda ta ljubav. I to uglavnom na osnovu filmova. Tako da one uglavnom ćute o tome šta očekuju, žele da se muškarac doseti. To je istovremeno i test koliko je on dobar za buduću vezu.Zato muškarac treba da pokuša da vidi šta ženi treba.

U šta se muškarac  ustvari zaljubi kod određene žene? I da li se muškarac zaljubljuje u isti tip žena?

- To je potpuno jasno. Mi imamo suparnike u roditeljima istog pola, i imamo želju za roditeljima suprotnog pola. Kod muškarca je to Edipov kompleks, a kod žena Elektrin kompleks, mada je situacija kod žena ipak mnogo složenija. To su sve nesvesne stvari, mi biramo partnere po određenom obrascu. Muškarci uglavnom biraju po sličnosti sa majkom, ili po potpunoj suprotnosti od nje. Često želimo da bude suprotno, ali nas privlači slično.Ako primetimo obrazac, onda ćemo lakše moći da ga razumemo.

Šta raditi kada je zaljubljenost muškarca nesrećna, kada emocije nisu uzvraćene sa druge strane?

- Treba naučiti nešto iz svakog neuspeha. Stvari treba da posmatramo pozitivno. Naša nezgoda je što kada smo zaljubljeni, mi uvek mislimo da je to ona prava. I zato se trudimo da budemo oprezni da ne prokockamo šansu. Takođe, zaljubljenost nije pogodno tlo za ispitivanje sopstvenih vrednosti. Ako nemamo pozitivnu reakciju sa druge strane, onda mi mislimo da ne vredimo. To što me je neko odbio, ne znači da ja ne vredim. Treba reći: ja vredim ,ali nisam njen tip, nisam za nju. Žao mi je što je tako, ali šta bi se desilo da ona bude na silu sa mnom? To ne bi valjalo ništa. Tek onda će doći do patnje muškarca.

Ima ljudi koji se često zaljubljuju, to su uglavnom nezreli tipovi ličnosti. To su ljudi kojima se u detinjstvu nisu postavljale granice, oni moraju da imaju sve što požele. Zanimljivost je da su promiskuitetni muškarci najmanje muškarci. Zato što oni moraju da se dokažu sa svakom novom ženom da su muškarci. Pravi muškarac može biti samo sa jednom ženom. Ostati sa nekim,zadržati i sačuvati kvalitet veze, a ne stalno „lupati recke“ kako bi se dokazivalo. Mnogo je manji problem zaljubiti se, nego voleti nekoga. Danas je zrela ljubav vrlo retka, jer čovečanstvo generalno klizi u nezrelost.

I na kraju, jedno večito pitanje koje mnogim muškarcima ne da mira. Da li sa ženama treba biti fin, nežan i ljubazan? Ili ’’loši’’ muškarci bolje prolaze?

- To je muška predrasuda. Kao, muškarci moraju da budu grubi kako bi se dopali ženama. To, prosto, nije tako. Naravno da ima žena koje koje vole problematične muškarce. Ali, one ne vole. One su „navučene“ na lošu vezu, na traumu. To je kao droga i često je posledica porodične situacije. Ima žena koje su zbog toga što su imale oca grubijana i alkoholičara, sklonije tipovima koji su takvi. Žena koja je bila zlostavljana traži zlostavljača da to nastavi. Oni muškarci koji su bili zlostavljani, postaju zlostavljači. To što oni to pravdaju time da to žene vole, da žene vole da budu tučene, to je potpuna budalaština. Muškarac mora da kontroliše svoju agresivnost, koja se mnogo lakše iskazuje i teže kontroliše nego kod žena.

Izvor: http://www.smedia.rs/

blog comments powered by Disqus

Pregledano: 131  puta.