Svako može napraviti patchwork quilt. Bez obzira na veštinu šivenja, sposobnost crtanja ili talenat za dizajniranje, možete da napravite lep i topao prekrivač (eng. quilt) koji će krasiti vaš krevet, dekorativni jastuk na sofi, podmetače za posuđe ili zidnu dekoraciju.

Tradicija patchworka je veoma duga. Kada kažemo patchwork obično pomislimo na šarene američke prekrivače na krevetima. Međutim, koreni njihove izrade vraćaju nas vekovima unazad, u Evropu, a pre toga u zemlje Bliskog istoka i srednje Azije, Egipat i Indiju.

U mnogim starim pisanim spomenicima spominje se prošiveni tekstil (u različitim formama) kao delovi odeće ili tkanine primenjivane u druge svrhe, ali, na žalost, tkanine nestaju brže nego pisana reč, tako da se primerci tih najranijih quiltova danas retko mogu naći ni u najmanjim delićima. Vatirane i prošivene jakne nosili su još u srednjem veku ratnici ispod grubih i teških oklopa (fra. gambeson), a one su često bile ukrašavanje aplikovanim ornamentima, predstavama porodičnog grba i slično. Tehnikom patchworka izrađivale su se u to vreme i vojne zastave.

U 14. veku su zapadnu Evropu zahvatile velike hladnoće, pa su quiltovi postali neophodni deo svakodnevnice. Zime su bile tako jake i dugotrajne pa se quilt tehnika koristila i za izradu prekrivača i za odeću (kape, rukavice, kapute, cipele…). Za punjenje su koristili različiti materijali – perje, vuna, pa čak mahovina i trava. Veština izrade je u to vreme već bila na visokom nivou. 15. vek još više razvija izradu quiltova, pa su česti prekrivači koji su prikazivali scene iz raznih legendi, životinje, cveće i geometrijske motive. Tkanine u ovoj tehnici su bile veoma cenjene i čuvale su se generacijama kao porodično nasleđe.











U 16. veku dolazi do pojačane trgovine Evrope sa istočnim zemljama i javljaju se novi stilovi, dezeni i materijali. Iz tog perioda poznati su “tussur” quiltovi, sa geometrijskim šarama i stilizovanim dezenima izvedenim na jednobojnoj, žutoj svili. Odeća izrađena u tehnici quilta postala je bogatija, sa veoma dekorativnim prošivanjem. U Engleskoj je vladarska porodica Tudor posebno negovala takav stil, koji je u to vreme bio ipak pristupačan samo imućnijim ljudima. Španske švalje i vezilje tog doba bile su poznate po veoma kićenoj, živopisnoj izradi odeće i ukrasnih quiltova. Haljine su se prošivale  zlatovezom i ukrašavale perlicama i raznim drugim ukrasima. U vreme vladavine kralja Philipa II (1527 – 1598) španski dvor je nosio predivnu odeću bogatu aplikacijama i vezom. Portugalski orijentalni prekrivači po svojoj lepoti jedinstveni su u Evropi. Prekrivači iz ruralnih krajeva (colchas populares) bili jednostavni i dosta kvalitetni. Sofisticiraniji prekrivači (colchas erutidas) su bili rađeni za bogate kuće ili manastire i obično su bili delo umetnika iz Indije, a rađeni su slobodno, bez obaziranja na simetričnost, a motiv nikada nije ponovljen istovetno.
Veoma važno mesto u istoriji quilta ima i Japan. Pripadnici viših klasa nosili su elegantnu odeću od svile, dok su seljaci nosili pamučnu odeću izrađenu kod kuće.  Čuveni quilt oklopi verovatno su nastali u Japanu, za vreme vladavine Hideyoshia (1537-1598), veoma živopisnog vladara opisanog u romanu “Shogun” Jamesa Clavella.

Potreba za toplotom bila je ideja vodilja u pravljenju quiltova, troslojnih i vatiranih, a potreba za iskorištavanjem svih parčića tkanina, za njihovo spajanje u veće celine. Želja za dugotrajnošću prekrivača ili odeće vodi nas do čvrstog prošivanja. Međutim, neosporno je tu postojala i želja da se u svakodnevno kućno okruženje unese lepota, pa su quiltovi izrađeni sa brižljivo odabranim i aranžiranim mozaikom šarenih krpica. Verovatno je upravo njihova lepota, a ne ekonomičnost, zaslužna za opstanak quiltova tokom toliko godina.

Danas je quilt osvojio ceo svet i svaka zemlja daje mu osobena značenja. Mnogo je tekstilnih umetnika i dizajnera koji se bave quiltom, usavršavaju njegove forme i tehnike. Korištenjem novih, savremenih i tehnološki savršenijih tkanina quiltovi postaju prava umetnička dela. Kao umetnička forma, quilt se sa kreveta seli na zidove, gde zadovoljava isključivo estetske potrebe. Tekstil postaje slikarski medijum za quilt stvaralaštvo. I ne samo tekstil. Sada se koriste najneobičnije kombinacije materijala i tehnika – ručno islikavanje, papirni kolaži, perlice, plastične čipke, termo preslikači, fotokopije, trake, air-brush, različite žičane niti… Naravno, kako se umetnost menja u pogledu tematike, tako i quiltovi počinju obrađivati vrlo određene teme, apstraktno ili narativno.
Više o istoriji quilta možete pročitati na  http://www.quilthistory.com/

Autor teksta: Tamara Jelača
(Savremena.me)