Najveći broj bolesnika, posle prehlade, lekaru se obraća zbog lumbalnog bola.

Dr. Slobodan Branković

Sagnuli ste se da podignete kutiju s poda i – zbog probadajućeg bola u leđima – ostali u tom položaju. Krenuli ste na posao gradskim autobusom, vozač je naglo ukočio, vi ste se, držeći se za šipku, cimnuli napred i – završili kod doktora, jer nepodnošljiv bol u donjem delu leđa nije prestajao danima.

Situacija poznata mnogima od nas. Zapravo, posle prehlade, lumbalni bol je najčešći razlog zbog kojeg se pacijenti obraćaju doktoru.

– Svaki čovek se, bar jedan put u životu, suoči sa ovim problemom – kaže dr Slobodan Branković, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, šef službe za fizikalnu medicinu na Institutu za reumatologiju.

Lumbalni sindrom, kako ga lekari nazivaju, označava bol u krsno-slabinskom delu kičme i jedna je od najčešćih bolesti koja se, uglavnom, javlja kod radno najsposobnijih osoba. Od nje obolevaju i muškarci i žene i to najčešće u periodu od 30. do 50. godine života.

– Bol u krstima može početi iznenada, bez značajnog povoda, ali mnogo češće posle naglog pokreta tela, kao što je cimanje u javnom prevozu, propadanje noge u neravninu na putu ili zbog podizanja težeg predmeta iz nepravilnog položaja – objašnjava dr Branković i dodaje da bol u krstima može nastajati postepeno i povremeno se pojačavati i, u tom slučaju, reč je o hroničnom lumbalnom sindromu, najčešće izazvanom degenerativnim promenama na slabinskoj kičmi.

Degenerativne promene, objašnjava naš sagovornik, znače starenje hrskavice i stvaranje koštanih kljunova na pršljenovima (spondiloza).

Na pitanje možemo li da sprečimo pojavu lumbalnog sindroma, dr Branković kaže da bi bilo dobro da se prođe kroz takozvanu školu leđa.

– Trebalo bi smanjiti prekomernu težinu, izbegavati duže stajanje i sedenje, obavezno se baviti sportom, voditi računa o pravilnom držanju tela, vežbati kako da podižemo teret, redovno praktikovati vežbe opšte kondicije… – pojašnjava dr Slobodan Branković.

Svi koji, ipak, imaju problem sa ovom vrstom bola, trebalo bi da se jave lekaru opšte prakse, pre svega zato što je kod većine bolesnike prisutan lumbalni sindrom bez komplikacija i nisu potrebni drugi dijagnostički postupci. Lekar opšte prakse može da leči ove bolesnike i zbog toga što se njihovo zdravstveno stanje poboljšava posle četiri do šest nedelja i ne zahteva hiruršku intervenciju.

– Osnovno u lečenju akutnog lumbalnog bola jeste mirovanje i to u položaju koji ne izaziva bol. Potpuno mirovanje ne bi trebalo da traje duže od pet do sedam dana posle čega bolesnik mora postepeno da se aktivira. Preporučljivo je uzimanje nesteroidnih antireumatika i analgetika, a kod nas se pacijentima daje i popularno zvana „blokada”. Za koju vrstu leka će se lekar odlučiti, zavisi od jačine bola, kao i od efikasnosti i od toga kako individualni organizam podnosi određenu terapiju. Lekovi se mogu davati u vidu tableta, rektalnih čepića ili kao injekcije koje se daju težim bolesnicima i to isključivo u stanu bolesnika – objašnjava stručnjak sa beogradskog Instituta za reumatologiju.

Nakon perioda mirovanja, bolesnicima se preporučuje fizikalna terapija tokom koje ih medicinsko osoblje obučava i kako da pravilno drže telo, koje zaštitne pokrete i položaje da prave, naročito kada ustaju iz kreveta i podižu teret.

-------------------------------------------------------

Bolno ali izlečivo

Najveći broj bolesnika (od 85 do 90 odsto) sa akutnim lumbalnim sindromom oporavi se za šest do 12 nedelja, ali dve trećine njih i dalje imaju bolove koji traju do godinu dana. Samo mali broj obolelih (tri do pet odsto) zahteva hiruršku intervenciju.

Ako se pridržavamo režima zaštitnih položaja tela i pokreta, uz mirovanje i uzimanje prepisane terapije, sprečićemo da akutni lumbalni sindrom pređe u hroničan. Znači, akutni lumbalni sindrom može se lečiti i izlečiti. Međutim, krajnji ishod zavisi od bolesnika i njegove disciplinovanosti i upornosti.

--------------------------------------------------------

Vežbati, vežbati, vežbati

Mada mnogi lekari savetuju vežbanje tri puta nedeljno, mnogo bolji rezultati se postižu ako se vežbe rade svakodnevno.

Ne postoji idealan i jedinstven program vežbi, već se program određuje individualno, zavisno od stanja bolesnika.

Preporučuje se vežbanje u bazenu i, uopšte, boravak u toploj vodi koja smanjuje bol i spazam mišića. Plivanje je veoma korisno i to, u početku, leđno, a prsno i kraul u hroničnom stadijumu bolesti. Plivanje leptir stilom treba izbegavati.

Kod hroničnog bola u leđima korisno je, pored svakodnevnog vežbanja kod kuće, plivanja i sunčanja tokom leta, odlaziti i na fizikalnu terapiju – ili ambulantno ili u neki od rehabilitacionih centara jednom godišnje.

napisao: S. Čikarić

izvor: http://www.politika.rs/

Pregledano: 661  puta.