Dismenoreja je pojam koji označava bolne menstruacije. Definišemo je kao teške, bolne i grčevite senzacije u donjem delu trbuha praćene drugim simptomima, poput znojenja, ubrzanog rada srca, glavobolje, povraćanja, proliva, koji se događaju neposredno pre ili u toku menstruacije. Javlja se češće kod žena čije su majke i sestre imale dismenoreju.

Dele se na primarne, koje se odnose se na bol u karlici bez nekih očitih karličnih bolesti, a uzrokuju ih materije nazvane prostaglandini, i sekundarne, koje su povezane s određenim stanjima u karlici koja uzrokuju bol istovremeno s menstruacijom.

Brojne studije utvrđivale su učestalost dismenoreje, koja se kreće u rasponu od 16 do 90 %. Studije su provedene na studentkinjama, tinejdžericama i njihovim majkama, te drugim ženama koje dolaze iz različitih društvenih slojeva, od industrijskih radnica do intelektualki. Autori Andersch i Milsom anketirali su sve žene u dobi od 19 godina u švedskom gradu Gothenburgu. Njih 72,4 % odgovorilo je kako boluje od dismenoreje. Među njima 34,3 % odgovorilo je da ima blaži oblik menstrualnih simptoma, 22,7 % umereno bolne simptome koji zahtevaju nekakav oblik terapije te 15,4 % jako bolne simptome koji smanjuju njihovu radnu sposobnost i ne mogu se ublažiti uobičajenim analgeticima. Neki autori pronašli su značajnu povezanost između jačine simptoma dismenoreje i trajanja menstruacijskog krvarenja, obilnosti menstruacijskog krvarenja i rane pojave prve menstruacije (menarhe), ali nisu uočili povezanost sa stvarnim trajanjem menstruacijskog ciklusa.

Bez jasnog uzroka

Nastanak primarne dismenoreje nije u potpunosti razjašnjen, ali je usko povezan s povišenim nivoom prostaglandina u jednom sloju materice, što uzrokuje simptome dismenoreje, poput jakih kontrakcija materice i grčeva, jer tokom menstruacije prostaglandini smanjuju protok krvi kroz matericu. Slabija prokrvljenost zahvata i druge organe, poput creva, što se ispoljava mučninom, povraćanjem i prolivom. Tegobe počinju s početkom menstruacijskog ciklusa, s tim da se bol postepeno smanjuje nakon 12 do 72 sata.

Lečenje započinje nesteroidnim protuupalnim lijekovima (NSAID), koji su inhibitori enzima prostaglandin sintetaze, zbog čega dolazi do slabije sinteze prostaglandina i ublažavanja simptoma. U tu grupu lekova spadaju acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, naproksen, ketoprofen i indometacin. Nesteroidni protuupalni lekovi trebali bi se uzimati dan pre ili na samom početku menstruacije.

Iako su standardni oblik terapije, u lečenju primarne dismenoreje prisutni su i neki drugi oblici lečenja. Oralni kontraceptivi (OC), intrauterini uložak s levonorgestrelom, tretiranje endometrija mikrovalovima (ablacija endometrija), odstranjivanje dijela endometrija (resekcija endometrija) neki su od njih.
Uz to, smatra se kako dijeta, vegetarijanska prehrana, prehrana s manjim unosom masnoća te vitamin E smanjuju simptome dismenoreje u adolescentkinja.

Patološko stanje u pozadini problema

Brojna druga stanja uzrokuju dismenoreju ili su povezana s njome, i tada govorimo o sekundarnoj dismenoreji. Na bolest karlice trebalo bi posumnjati u slučajevima kada NSAID i OC nemaju dejstva, kako bi se isključila primarna dismenoreja. Takva stanja mogu se javiti u bilo kojoj životnoj dobi i u većini slučajeva jako izraženi simptomi uzrokovani su nekim patološkim stanjem.

Uzroci sekundarnih dismenoreja mogu biti: cervikalna stenoza, endometrioza i adenomioza,  infekcije i adhezije u karlici, polipi uterusa, ciste jajnika, karlična kongestija, kongenitalne Mullerove opstrukcijske malformacije, uslovljeno ponašanje te pojačan stres i pritisak.



Cervikalna stenoza (suženje vrata materice) - Teška suženja cervikalnog kanala mogu ometati normalno oticanje menstruacijske krvi, uzrokujući povećanje pritiska u materici za vreme menstuacije. Mogu uzrokovati i protok menstruacijske krvi natrag kroz jajovode u trbušnu duplju, što može dovesti do nastanka endometrioze. Cervikalna stenoza može biti urođena, ili nastati kao posledica povrede vrata materice nakon određenih zahvata ili operacijske traume (konizacija). Može se javiti i kao posledica upalnih procesa ili primene nekih kaustičnih materija, ali i određenih hormonalnih promena.

Ektopično endometrijsko tkivo (endometrioza) - Endometrioza je pojava materničnog tkiva na mestima izvan materice. Na nju bi trebalo posumnjati u slučajevima intenziviranja simptoma (bolova) tokom menstruacijskog ciklusa. Prateći simptomi su često bolni spolni odnosi (dispareunija) i nemogućnost začeća (infertilitet).

Upala - Karlične upale uzrokovane gonorejom, klamidijom ili drugim infekcijama uzrokuju  upalu ili karlične apscese koje uzrokuju nastanak  priraslica i oštećenja, te posledično bol u karlici. Upalna bolest karlice uzrokuje hroničnu  bol u 30 % žena. Infekcije kao posledice drugih stanja, kao što su upala slepog creva ili upotreba intrauterinog uloška (IUD), takođe uzrokuju sličnu simptomatologiju.

Karlični kongestijski sindrom i karlični venski sindrom - Karlični kongestijski sindrom nastaje zbog zastoja krvi u karličnim krvnim sudovima. Brojni autori smatraju kako je to posledica ranijih trudnoća ili upalnih bolesti. Bol je obično kod takvih stanja žareća, pogoršava se noću i nakon stajanja. Klinički pregled vagine i vrata materice otkriva zastoj krvi u krvnim sudovima s povećanom i smekšanom matericom. Žene s hroničnom karličnom boli često imaju i psihološki problem, stoga je pažljiva procena njihova prošlog i sadašnjega stanja od velike važnosti.

Uticaji ponašanja - Kod pacijenata u čijim su porodicama žene imale dismenoreje treba uzeti u obzir i takozvano uslovljeno ponašanje. Lečenje je usmereno prema oslobađanju od stresa, što uključuje edukaciju, poučavanje tehnikama relaksacije, savetovanje, a u ređim slučajevima savetuje se uzimanje antidepresiva kraće razdoblje. Tada od velike koristi mogu biti psihijatri i psiholozi.

Povezanost s funkcionalnom bolešću creva - U jednoj analizi (Crowell i saradnici) funkcijski poremećaj creva, definisan kao abdominalna bol s oslabljenom crevnom funkcijom, bio je zastupljen u 61 % ispitanica s dismenorejama, a kod drugih u samo 20 %. Crevni simptomi su bili znatno povezani s dismenorejom. Autori su zaključili kako postoji jasna povezanost menstruacijskih i crevnih simptoma, što upućuje na zajedničku fiziološku osnovu.

Drugi uzroci - Dismenoreja može biti povezana i s nekim neobičnim patološkim stanjima. To obuhvata male leiomiome ili polipe na spoju vrata materice i donjeg segmenta materice. Lečenje se sastoji od odstranjivanja patološkog tkiva. U slučaju mioma potrebno je odstraniti miom (miomektomija) ili matericu (histerektomija).
Postoje i neki neginekološki uzroci boli tokom menstruacije, koje bi u smislu diferencijalne dijagnoze svakako trebalo uzeti u obzir. Oni se pre svega odnose na apendicitis (upala crvuljka), intoleranciju (nepodnošljivost) laktoze, celijakiju, abdominalne tumore te neka stanja vezana uz mokraćni sistem.

Naglasak je na pravoj dijagnozi

Dismenoreja se javlja relativno često u žena reproduktivne dobi. Takvo stanje negativno utiče na život žena i njihovih porodica, te je odgovorno za velike ekonomske gubitke zbog potrošnje lekova, medicinske pomoći i smanjene radne sposobnosti. Zato je važno postaviti pravovremenu dijagnozu, pronaći uzrok i započeti s terapijom koju savremena medicina preporučuje i koja daje kliničke rezultate.

Izvor: http://www.vasezdravlje.com/