Lagano trčanje je bogomdana fizička aktivnost: izvodi se na svakom mestu, ne traži skupu opremu (bicikl) ni poseban prostor (bazen), prija zdravlju, doprinosi raspoloženju i čuva liniju. U prilog mu ide i činjenica da ćemo ga savladati neuporedivo lakše nego skijanje, plivanje, tenis ili neki drugi sport s loptom. Kontraindikacije su zaista malobrojne, a uz malo predostrožnosti bezbedno se može trčati čak i u velikom gradu. To potvrđuje i ogromna popularnost ovog sporta: od vrlo važnih ličnosti do običnog sveta, sve je više pristalica lakog trka (osamdesetih su ih zvali džogeri!), ali i modernijih tvrdih "ranera" koji s lakoćom prevaljuju razdaljine dostojne pravog maratona. Šta bi trebalo da zna onaj ko se upravo sprema da počne?

Dobar je i gradski park - Džogiranje je u pravom smislu sport za sve. Kakva je, uopšte, razlika između džogiranja i trčanja? Džogeri trče sporijim tempom i retko učestvuju u trkama. Osobe koje postižu brzinu od 4-5 minuta po kilometru smatraju se trkačima. Bez obzira u koju grupu vi spadate, trudite se da trčite brzinom koja vas neće ostaviti bez daha. Lepo je što ovim sportom možete da se bavite na svakom mestu: na asfaltu, u parku, u prirodi, čak i na planinskom puteljku (trčanje uzbrdo namenjeno je samo najiskusnijim). Odgovara i staza u gradskom parku, pod uslovom da je u njegovom zelenom delu ili bar dovoljno daleko od saobraćajne gužve.

Prvi trening - Kad se počinje nije važna brzina već postizanje odgovarajućeg ritma pri kojem možete da razgovarate i sačuvate "dah". Lagano trčanje se kombinuje sa hodanjem. Ako fizička kondicija ne dozvoljava više, dovoljan je samo minut trčanja, naizmenično s minutom hodanja: ovo treba ponavljati petnaestak minuta. Vremenom se povećava na 30 minuta, pa na 45 i tako sve do jednog sata. Za očuvanje forme dovoljno je 30 minuta trčanja, 2-3 puta nedeljno, svakog drugog dana. Važno je kontrolisati i položaj tela. Grudni koš je uspravan, ramena opuštena, laktovi pored kukova, a ruke savijene pod pravim uglom prate ritam kretanja.

Strečing za opuštanje mišića - Pre trčanja mišiće treba zagrejati kako bi se izbegle povrede (istezanja, kontrakcije) kao posledica povećanog napora. Dovoljno je 5 minuta vežbi za leđa, butine i listove da se "aktiviraju" noge, ruke i grudni koš. Podjednako je važno završiti trening vežbama istezanja (strečing): opuštaju mišiće posle fizičkog napora i vraćaju im elastičnost.

Prigodna sportska oprema - Kada trčite brzo se zagrejete, zato treba birati odeću koja propušta vazduh, a to znači pamuk ili tehničke tkanine (otporne na toplotu). Na opremi ne bi smelo da bude debelih šavova i lastiša koji se usecaju u kožu kako ne bi izazvali crvenilo, plikove ili ljuštenje. Poželjno je da se odeća prilagodi spoljnoj temperaturi. Zimi treba zaštititi glavu, uši i ruke kapom i rukavicama. Za proleće i leto dovoljni su šorts i majica.

Najvažniji "detalj" neosporno su patike koje moraju da podrže gležanj, a dodir sa tlom svedu na minimum. U velikom šarenilu modela treba odabrati onaj koji dozvoljava stopalu da diše, koji nema grubih i oštrih unutrašnjih šavova, koji amortizuje korake i stabilizuje zglobove.

Ne krećite gladni u akciju - Ljudi najčešće trče ujutru na prazan stomak, ali to je štetna navika koju pod hitno treba menjati. Idealan je obilni, a laki doručak, pola sata ili sat pre fitnesa. "Da" za izvore energije kao što su žitarice, hleb, džem i med; "ne" za mleko koje zahteva mukotrpno varenje. Veoma je važno što pre nadoknaditi tečnost izgubljenu znojenjem: nepropisno "navodnjeni" organizam ne radi kako treba. U malim gutljajima pije se i za vreme treninga kako ne bismo "presušili".

Ne zaboravite na lekarski pregled - Lagano trčanje preporučuje se gotovo svima, pod uslovom da se organizam ne izlaže prevelikom naporu. Stručnjaci, međutim, preporučuju da se pre početka bavljenja ovim sportom svako posavetuje sa svojim lekarom, pogotovo ako oseća srčane tegobe. Posle četrdesete, treba otići kardiologu koji će uraditi ultrazvučni pregled srca i/ili test opterećenja da bi se tačno videlo kako izgleda i radi srce i kako funkcioniše krvotok.

Džogiranje opterećuje zglobove nogu, kičmeni stub i stopala koja su oslonac celog tela, pa se ne preporučuje osobama koje pate od bolova u leđima. Najčešće povrede (istezanje, uganuće i zapaljenje) trpe mišići, ligamenti, kosti, ali i koža.

Hiljadu prednosti za duh i telo - Redovno trčanje je, verovatno, najzdravija vežba za srce. Pored toga, skida kilograme i popravlja raspoloženje. Upoznajmo detaljnije sve njegove blagodeti.

Aktivira cirkulaciju - Ako je redovno, trčanje u laganom ritmu poboljšava rad srca i celokupnog krvotoka. Razlog? Krvni sudovi se šire i olakšavaju protok - dovoljno da se smanje i vrednosti krvnog pritiska.

Povećava "dobri" holesterol - Redovno džogiranje povećava HDL holesterol (onaj "dobri" koji se teže reguliše ishranom) i smanjuje vrednosti masti u krvi.

Učvršćuje mišiće - Ovaj sport jača mišiće, a ne povećava preterano obim. Lako trčanje oblikuje noge i zadnjicu, ali učvršćuje i trbušnjake, zadužene za održavanje ravnoteže i uspravnog položaja grudnog koša.

Doprinosi mršavljenju - Kao svi aerobni sportovi, i ovaj ubrzava metabolizam (energija bez koje organizam ne radi kako treba) ne samo za vreme treninga već i u narednim satima. Na taj način, pod uslovom da za trpezom ne preterujemo, tope se jastučići sala sa stomaka i kukova. Ukoliko osoba drži i niskokaloričnu dijetu, organizam se neće uznemiriti i usporiti metabolizam, pa će proces mršavljenja biti više nego uspešan.

Eliminiše stres - Trčanjem se oslobađamo napetosti i nervoze koje se nakupe u toku dana. Pored toga, fizička aktivnost podstiče proizvodnju endorfina, prirodnih sastojaka zaduženih za dobro raspoloženje.