Svi na more, ali oprezno jer ćete samo tako napuniti rezervoar energijom i zdravljem. Godinama demonizovanim sunčevim zracima naučnici su konačno priznali važnu ulogu u prevenciji i lečenju. Jedini uslov? Umerenost!

Iz dana u dan stižu studije sa vodećih svetskih univerziteta koje potvrđuju važnost vitamina D (zovu ga i "sunčani vitamin") za očuvanje stabilnog nervnog sistema, pravilnog rada srca i normalnog zgrušavanja krvi. Istraživanje, u kojem je napravljeno poređenje između 1.200 stanovnika iz 10 evropskih zemalja obolelih od tumora na debelom crevu i isto toliko zdravih ljudi, potvrdilo je da visoka vrednost vitamina D u krvi smanjuje rizik od raka za oko 40 procenata.

Ispostavilo se da supstanca kojoj je dugo priznavana samo uloga u formiranju kostiju blagotvorno deluje na ceo organizam i značajno utiče na reakciju imunog sistema i odbranu ćelija od mikroorganizama. Od dovoljne količine vitamina D zavisi još mnogo toga: antizapaljenjska dejstva, smanjenje tegoba vezanih uz astmu, reumatoidni artritis i Kronovu bolest, stimulacija imunog sistema, prevencija Alchajmera i multiple skleroze.

A kad ga nema?

Iako su ultravioletni (UV) zraci neophodni za stvaranje i skladištenje dragocenog "D", način života i geografska širina ne dozvoljavaju uvek onoliko izlaganja sunčevoj svetlosti koliko je dovoljno bar za minimalnu proizvodnju. S jedne strane stariji ljudi nerado borave na Suncu, s druge nema mnogo mladih koji bar dva letnja meseca mogu da provedu pod vedrim nebom. Dodamo li tome činjenicu da Beograd ima istu geografsku širinu kao Toronto (Kanada), eto nama deficita svetlosti (i vitamina D!) u novembru, decembru, januaru i februaru.

Nije slučajno što brojni istraživači zimske "špiceve" gripa pripisuju upravo tom nedostatku. Manjak sunčevog sjaja u nekim zonama i nekim periodima tera ljude da potraže alternativne izvore. Drugim rečima, da se izlažu UV zracima proizvedenim u aparaturama za sunčanje koje, pod uslovom da se poštuju propisi, obezbeđuju koži svetlost sazdanu od istih elemenata kao i sunčeva.

Solarijum, eto, pobija sumnju da je samo prirodna svetlost dobra, a veštačka štetna i opasna. Budući da je u pitanju ista "stvar", ista su za i protiv. Kao i u svakoj drugoj prilici, lekovita je samo tačna doza, a od preterivanja lako može da se nadrlja.

Lampe: istine i laži

Ne treba, dakle, strahovati ni od sunca ni od kvarc-lampi ako se pametno koriste. Doduše, s novom klasifikacijom UV zraci su pridodati faktorima rizika kao što su azbest, alkohol, pušenje i hepatitis - dovoljno da se mnogi zapitaju da li su podjednako i opasni. "Azbest i cigarete škode svima, srazmerno primljenoj količini", kaže jedan od vodećih britanskih onkologa-hirurga Tim Oliver. "I u slučaju ultravioletnih zraka, bez obzira da li dolaze iz Sunca ili lampe, sve zavisi od dobijene doze, ali i - genetike. Potencijalno su opasni samo za ljude sa svetlom kožom koja uvek gori i nikad ne crni".

Tome u prilog govori podatak da je u Evropi indeks melanoma najveći u Škotskoj, Švedskoj i Norveškoj, čiji stanovnici oskudevaju u suncu, a najniži u zemljama Mediterana. Otud i pretpostavke da su endogeni faktori (boja kose i kože) važniji od egzogenih (izloženost UV zracima iz Sunca ili lampe). Dodajmo i to da su zraci u solarijumu 10 do 15 puta jači od podnevnog sunca na ekvatoru! To samo znači da "sunčanje" na veštačkoj svetlosti mora da bude mnogo kraće od kvarcovanja pod vedrim nebom. Zbog toga vreme treba strogo kontrolisati, a oči zaštititi tamnim naočarima. Osobe izrazito svetle kože i kose ne bi trebalo da idu u solarijum, a to važi i za maloletnu decu. U početnoj fazi tamnjenja pod kvarc-lampom potreban je isti oprez kao u prvim danima boravka na suncu.

Oružje protiv tumora

- Mi, lekari, godinama smo slali poruku kako ne postoji sigurna preplanulost zato što sunčanje uzrokuje rak kože - kaže profesor Oliver. - Uprkos tome što sam stručnjak za melanom, upravo sam proveo četiri nedelje odmora u Južnoj Africi gde sam se svojski trudio da svakodnevno izađem na sunce. Aktuelni medicinski savet i dalje glasi da kožu treba pokrivati, ali ja smatram da zdravstvene beneficije uveliko prevazilaze neugodnosti čak i kad to podrazumeva korišćenje solarijuma u zimskim mesecima. Razlog je što telo pretvara sunčevu svetlost u vitamin D koji gradi zdrav imuni sistem i jake kosti i pomaže u borbi protiv raka i depresije.

U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji kažu da čak i osobe svetle puti postižu maksimalnu proizvodnju vitamina D kad lice i podlaktice izlože podnevnom suncu 5 do 10 minuta, do 3 puta nedeljno. Kratko "napajanje" koristi, dugo - škodi.

- Potvrđeno je da "D" danas igra važnu ulogu ne samo u borbi protiv rahitisa nego i u regulisanju biološkog ritma, umnožavanju odbrambenih ćelija i prevenciji raka debelog creva, dojke i prostate - kaže dr Alina Porojnik koja već godinama istražuje pozitivna dejstva sunčanog vitamina.

A američka studija pokazuje da i neznatno povećani unosa ovog vitamina smanjuje za 17 procenata rizik od bolesti, a za 29 procenata smrtnost od karcinoma. U našem organizmu ima 4.000 gena kojim upravlja vitamin D što znači da su sva tkiva njegovi receptori, a ne samo kosti i bubrezi kako se nekad verovalo.

Kako obezbediti supermoćni sastojak?

- Lako! - kaže doktorka Porojnik. - Jelovnikom u kojem će se uvek naći losos, bakalar i - riblje ulje. Redovnim izlaganjem ultravioletnim zracima, pravim ili veštačkim. Posle žestokih optužbi, pokazalo se da i solarijum može da obezbedi optimalnu dozu. Jedna naša studija pokazuje da letnji nivo ovog vitamina dostižemo sa 5-12 minuta kvarcovanja, dva puta sedmično, 5 nedelja. Starijim ljudima, koji malo borave na suncu a kubure s kostima, preporučujem da 15 minuta dnevno izlažu ultravioletnim zracima bar lice, noge i ruke.

Istinu na videlo!

Kakav preokret budući da smo doskora slušali kako sa sunca treba bežati glavom bez obzira. Godinama osporavani, sunčevi zraci vraćaju se na velika vrata. Naučite da ih koristite ne rizikujući - kožu!

Prijaju kostima. Tačno! - Sunce je pravi melem za kosti jer ih, uz redovnu fizičku aktivnost, čini jačim. Kod dece sprečava rahitis, počevši od adolescencije pa do zrelog doba tera osteoporozu. Zaslužan je vitamin D: pod dejstvom ultraljubičastog zračenja sintetiše se u koži, a aktivira u jetri i bubrezima. Tu ulazi u krvotok i deluje na organe kao što su creva (ubrzava apsorpciju kalcijuma) i kosti. To ne znači da celog dana treba sedeti na suncu: dovoljna je klasična šetnja od dvadesetak minuta.

Ubrzava zarastanje ožiljaka. Netačno! - Ožiljak nikad ne treba izlagati suncu. Koža je na tom mestu preosetljiva i nezaštićena sve dok ozleda potpuno ne iščezne. Sunce stimuliše i hiperprodukciju ćelija, pa se javlja rizik od promene boje (hiperhromija) i stvaranja ružnog zadebljanja na okolnoj koži. Ovo se ne odnosi na male ožiljke već za tragove hirurških zahvata ili saobraćajnih udesa kad je najbolje sačekati bar 6 meseci.

Garantuje vitku figuru. Netačno! - Suprotno verovanju, na suncu se ne mršavi. Za letnje smanjenje kilaže "kriva" je vrućina koja navodi na laku i zdravu hranu, punu voća i povrća. Na moru plivamo i više se krećemo, pa i to pomaže da izgledamo vitki i zategnuti. Leti se znojimo i češće osećamo žeđ. Voda prirodno ubrzava metabolizam, troši se više energije, dakle i unetih kalorija.

Popravlja raspoloženje. Tačno! - Jasno je da smo zadovoljniji kad sve oko nas blešti od sunca nego kad se nebo smrači ili pljusne kiša. Sunce budi želju da izađemo, da se zabavljamo. I više od toga. Velika zvezda je prirodni antidepresiv zahvaljujući zracima koji stimulišu lučenje endorfina. Raste i nivo serotonina, hormona koji uliva osećaj sreće i psihofizičke snage. Izlaganje suncu i šetnja pod vedrim nebom preporučuje se svakom ko pati od depresije.

Kad se pretera, stvara netoleranciju. Netačno! - Sunce podnosite ili ne podnosite. Kod nekog za tili čas izazove eriteme (crvenilo), svrab i plikčiće. Problem, dakle, nije u prekomernom izlaganju jer ugrožena osoba ima netoleranciju na svaku svetlost, a ne samo na sunčeve zrake. Najčešće je reč o genetskoj sklonosti, ali utiču i nekvalitetne kreme za sunčanje, parfemi ili šminka. Kao sve netolerancije, i ova se leči. Evo kako. Sunčamo se taman koliko je potrebno da iskrsnu prve tegobe. Nanosimo kremu na bazi cink-oksida koja štiti kožu. Postupak ponavljamo i sledećeg dana. Stimulisana polako, korak po korak, koža počinje da podnosi sunce.

Ubrzava starenje. Tačno! - Kad je boja kože bronzano-zlatasta, čovek izgleda bolje. To, međutim, nije slučaj kad se pojavi efekat "spržene zemlje". Iako se to u početku ne primećuje, koža neprekidno trpi štetu od sunčevih zraka koji ubrzavaju stvaranje bora i starenje ćelija. Ponekad se na ćelijama jave promene kojima više nema leka, pa mogu da se degenerišu u rak kože. Za zdravo sunčanje, bez štete i kajanja, obavezno sledite savete dermatologa.

Leči ekcem i dermatitise. Tačno! - Sunce ne leči samo psorijazu već i atopični dermatitis i hronične ekceme. Reč je o autoimunim bolestima kože, što znači da prirodni odbrambeni sistem ne deluje protiv spoljnih faktora koji se smatraju opasnim već napada organe ili tkiva samog organizma. U ovom slučaju, napada kožu, uzrokujući crvenilo, perutanje i iritaciju. Uzrok još nije sasvim jasan, ali veruje se da, pored genetske sklonosti, veliki uticaj imaju psihološki faktori i stresna emotivna stanja. Izvesno je, međutim, da boravak na suncu značajno ublažava tegobe.

Pregledano: 483  puta.