Negu devojčica odlikuju specifičnosti - koje je važno poznavati, da ne bi došlo do neželjenih situacija. Savremene mame se trude da saznaju što više korisnih informacija, razmenjuju iskustva... ali često dolazi do grešaka, pre svega u svakodnevnom održavanju higijene intimnih delova tela ženske dece.

Neretko se u predelu polnih organa ili na vešu devojčica primećuju tragovi sekreta, pa i krvarenja. Tada ne treba pribegavati «proverenim» receptima kao što je ispiranje kamilicom ili sodom bikarbonom, već se obratiti stručnjacima iz oblasti dečje ginekologije. Ova grana medicine naučno rešava navedene i druge probleme devojčica uzrasta do deset godina. Zato nema potrebe da se doživljava kao bauk, pre svega od strane roditelja, a samim tim i dece.

U Službi za dečju i adolescentnu ginekologiju Republičkog centra za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta «dr Vukan Čupić», pitali smo mr sci med. dr Ilijanu Mažibrada, specijalistu ginekologije i akušerstva, kako da se odnosimo prema ovoj temi - podjednako osetljivoj i za decu i za roditelje. Odnosno, kako da pravilno postupamo.

Koji su najčešći ginekološki problemi kod devojčica u predškolskom uzrastu?

- Najčešći problemi su infekcije u regiji spoljašnjih genitalnih organa. Infekcija može da se prepozna po crvenilu spoljašnjih genitalija, odnosno velikih i malih polnih usana, kao i pojavi sekreta koji se javlja između polnih usana ili ostavlja trag na vešu. Kada je reč o bebama, te infekcije obično dugo traju - zbog čega se, kao odbrambeni mehanizam, na obolelim površinama pojavljuju naslage fibrina. Vremenom, to dovodi do slepljivanja površina zahvaćenih infekcijom, odnosno slepljivanja malih polnih usana, što se pri pregledu uočava kao tanka membrana koja prekriva himenalni prsten. Ukoliko se radi o opsežnim promenama, one se protežu i na regiju ispred mokraćne cevi. Te srasline, odnosno sinehije, roditelji često ne primete, već ih otkriju pedijatri u savetovalištu. Ponekad se razviju opsežne sinehije, koje pored malih polnih usana zahvataju i regiju klitorisa, ili se protežu između malih i velikih polnih usana, menjajući u značajnoj meri izgled spoljašnjih genitalija. U tim stuacijama ne čudi činjenica da se posumnja i na anomaliju spoljašnjih genitalija.

Šta je uzrok infekcija?

- To može da bude bakterija koja se iz mokraćne cevi ili iz debelog creva, koje je u neposrednoj blizini, proširi u regiju polnih organa. Zatim, može da bude posledica pada otpornosti i, samim tim, pojave nekih ređih infekcija, odnosno retkih bakterija u toj regiji. Ali, najčešće se u predškolskom uzrastu javljaju streptokoke koje se, uglavnom mehaničkim putem - ručicama ili sa zajedničkih toaleta, prenose sa jednog deteta na drugo. Tako otkrivene streptokoke često budu znak latentne infekcije, odnosno kliconoštva.

Šta je preventiva za decu koja idu u vrtić i koriste zajednički toalet?

- Preventiva je da se deca, pre svega, nauče pravilnom održavanju higijene - kako u toaletu, tako i po izlasku iz njega. Teško je naučiti malo dete da ne seda na šolju, ali u jednom trenutku će se i to dogoditi. Takođe, jako je važan smer brisanja - od napred ka nazad.

Ono što moramo da imamo u vidu jeste da su bakterije svuda oko nas i da ceo život provodimo sa njima. Ali, treba da se naučimo životu sa bakterijama i da uz njih nemamo nikakve tegobe. Tu zaštitu nam pruža naš imunološki sistem. Manji broj bakterija ne stvara nikakve tegobe. Tek kada se razmnože u velikoj meri i zauzmu floru polnih organa - pojavljuju se problemi. Pravilan način održavanja higijene garantuje zdrave spoljašnje genitalije i sprečava nastajanje uslova koji pogoduju razmnožavanju bakterija.

Šta podrazumeva adekvatna higijena intimnih delova tela  devojčica?

- Ono što je od značaja, jeste pravilna upotreba vode. Kada je reč o sredstvima za održavanje higijene - raznim sapunima, kupkama, šamponima... mi uvek savetujemo da se koriste za telo i guzu, a za polni organ samo čista voda i ništa više. Hemijskim sredstvima se skida mastan sloj sa kože oko vulve i obično je potrebno nadoknaditi ga mazanjem bebi krema - po izboru. Mame ih koriste dok su devojčice male, u pelenama, ali sa njihovom upotrebom treba nastaviti svako veče posle tuširanja, do puberteta. Nastupanjem puberteta i pojavom polnih hormona koji deluju na spoljašnje genitalije, ta regija će postati otpornija na bakterije. Sa druge strane, priprema se za ono što sledi, za seksualne odnose - tokom kojih se, ukoliko se ne koristi mehanička kontracepcija (kondom), razmenjuju bakterije između partnera.

U dečjem uzrastu, da bi koža bila otporna, treba da bude zaštićena i masnim slojem. Kada je ta regija otporna, onda sedanje na wc šolju jednom, dvaput dnevno neće da rezultira infekcijom.

Da li je korisno upotrebljavati vlažne maramice?

- Vlažne maramice koje se koriste za intimnu higijenu, dobro su rešenje za putovanja, odmore, ali njihova redovna upotreba zaista nije potrebna. Posebno je važno naglasiti da beba treba da se opere pošto se ukaki, a ne samo da se prebriše vlažnim maramicama. Danas imamo pojavu da se devojčicama mnogo češće nego ranije «slepi» genitalni organ, upravo zbog upotrebe dezinficijenasa u obliku kupki, sapuna ili vlažnih maramica - koji skidaju masni, zaštitni sloj na koži genitalija. I, naravno, ni u čemu ne treba preterivati, pa ni u pranju. Sasvim je dovoljno da se devojčice jednom dnevno operu čistom vodom i namažu bebi kremom.

Šta treba da predstavlja signal roditeljima za eventualni odlazak lekaru?

- Ako se desi da se devojčica malo «zacrveni», taj problem se rešava intenzivnijom upotrebom krema, pa najčešće nema potrebe za specijalnom terapijom. Ali, ako je ta tegoba prisutne duže vreme, ili se pojave simptomi tipa svraba, peckanja dok dete piški... onda treba odvesti dete ginekologu, gde će se utvrditi uzrok problema i adekvatno rešiti.

Kod devojčica kod kojih se danima pojavljuje trag na vešu, a pritom se žale i na tegobe ili neprijatnost u genitalnoj regiji, takođe se savetuje odlazak kod ginekologa. Veoma je važno da ginekolog pregleda dete, objasni roditeljima pravilan način održavanja higijene i da predlog za terapiju - koja će biti dobro rešenje dok se ne dobiju rezultati bakteriološkog brisa vaginalnog sekreta i bakteriološkog brisa sa spoljašnjih genitalija. U odnosu na dobijene rezultate, savetuje se i primena antibiotske terapije - bilo lokalno, u obliku masti ili sistemski, pijenjem antibiotika u obliku sirupa.

Ginekološki pregled za decu nije bolan, pa samim tim ne treba da bude ni traumatičan. Zato je važno da se dete dobro pripremi, da mu se objasni kako je to pregled kao i svaki drugi.

Mnogi roditelji veruju da će se dete na plaži osećati lagodnije ako ne nosi kupaće gaćice. Da li je to ispravno?

- Koliko god nam mala deca izgledala simpatično dok se po plaži šetaju bez kupaćih gaćica, brojni su razlozi zbog kojih bi roditelji trebalo da insistiraju da dete bude prikladno obučeno. Kupaće gaćice su barijera koja decu čuva od kontakta sa mikroorganizmima na površinama na koje deca sedaju. Osim toga, sitan pesak se često zalepi na polne organe, a u jednom trenutku može da se nađe i u vagini devojčice. Tako nastaje strano telo u vagini koje uzrokuje infekciju i dugotrajne tegobe, a one mogu da se otklone tek vađenjem stranog tela. To može da se dogodi i kod dece koja se tokom leta bez gaćica igraju po dvorištu, ili u svojoj kući - gde mogu da sednu na sitne predmete ili delove igračaka, koje ginekolozi kasnije vade kao strano telo iz vagine.

Koje povrede genitalija mogu da se dogode?

- Povrede mogu da se dese kod dece koja su malo življa, pa žele da preskoče razne prepreke. Tokom igre može da dođe do pada na tvrdu podlogu, kada deca zajašu na prečku, merdevine ili tobogan, a tada su moguće povrede tipa podliva, odnosno hematoma. Ove povrede krvare i to obično bude razlog zbog kojeg roditelji devojčicu dovedu ginekologu. Ginekološkim pregledom se utvrđuje o kakvoj je povredi reč i, ukoliko je površna, najčešće se posetom lekaru sve završi. Izuzetno retko je potrebno staviti šavove, kako bi se sanirale povrede, ali su zabeležene i one koje su bile praćene povredom dubljih struktura, pa i preloma kostiju male karlice.

Zašto dolazi do vaginalnog krvarenja kod devojčica i koliko često se taj problem javlja?

- Krvarenje se u dečjem uzrastu ne očekuje, a kada se pojavi, izazove strah kod roditelja. Ono može da bude uzrokovano najbezazlenijom infekcijom u vagini, izazvanom ešerihijom koli, a rešavanjem uzoka takve infekcije imamo i rešen problem. Već pomenuto strano telo u vagini takođe može da bude praćeno povremenim vaginalnim krvarenjem. Međutim, krvarenje ponekad predstavlja znak ozbiljnijih poremećaja.

Krvarenje koje liči na menstrualno može da bude jedini ili jedan od znakova prevremenog pubertetskog razvoja. Takva situacija zahteva detaljno ispitivanje, a zatim i lečenje devojčice, koju će pored ginekologa da prati i endokrinolog.

Da li je opasno ako se devojčicama uvećaju dojke?

- Uočeno je da se kod devojčica u uzrastu od druge do treće godine češće javlja početni rast dojki. Ova pojava je izolovana, nije praćena ostalim znacima pubertetskog razvoja, i ne rezultira  prevremenim pubertetom. Zašto je tako, uglavnom nema pravog objašnjenja, jer se analizom krvi kod tih devojčica otkrivaju  normalni nivoi polnih hormona. Ali, kod njih žlezdano tkivo dojke reaguje i na normalne, odnosno diskretno povišene vrednosti polnih hormona. To se, inače, češće viđa kod devojčica koje su bucmastije. Roditelji budu zaplašeni u takvim situacijama, ali posle sprovedenih ispitivanja se umire, jer shvate da se radi o zdravim devojčicama, koje će imati potpuno normalno odrastanje, uobičajeno nastupanje i razvoj puberteta.

Kako se prepoznaje prevremeni pubertet i da li je to ozbiljan poremećaj?

- Ukoliko se kod devojčica mlađih od osam godina pojave znaci pubertetskog razvoja, oni mogu da ukazuju na prevremeni pubertet. To može da bude ubrzan rast u visinu, pa devojčice postanu znatno više u odnosu na svoje vršnjakinje, ili se pojavi pubična dlakavost, odnosno porast dojki. Kod ove dece je potrebno sprovesti detaljna ispitivanja i, ukoliko se potvrde sumnje na prevremeni pubertet, nastupa lečenje. Potrebno je i da se devojčice redovno kontrolišu kod endokrinologa i ginekologa, kako bi se pratio terapijski efekat i odredio trenutak kada će se terapija ukinuti. Obustavom terapije, opet se nastavlja pubertetski razvoj koji ima uobičajen tok.

Dakle, može se reći da je važno na vreme prepoznati prevremeni pubertet, jer se pravovremenim započinjanjem terapije pubertetski razvoj odlaže do uzrasta kada se očekuje.

Da li «krivce» za prevremeni pubertet treba tražiti u hrani koja obiluje aditivima?

- Istina je da se u poslednje vreme sve češće pominje prisustvo raznih aditiva, pa i hormona u hrani - kako životinjskog, tako i biljnog porekla. Ipak, oni se ne mogu proglasiti uzrokom prevremenog puberteta. Jer, to bi značilo da kod sve dece koja jedu istu hranu može da se očekuje prevremeni pubertet. Postoje različiti tanani mehanizmi koji dovode do nastupanja i razvoja puberteta. Početak puberteta, pa i menstruacionih krvarenja kod devojčica, u poslednjih dvesta godina se pomerio na mlađi uzrast, a objašnjenje se nalazi u boljim socio-ekonomskim uslovima odrastanja i boljoj ishrani dece. Tako se danas smatra da pubertetski razvoj devojčica normalno nastupa u uzrastu od osme godine života.

Izvor: http://www.yumama.com/

blog comments powered by Disqus

Pregledano: 232  puta.