Kada ste najzadovoljniji?

Psiholog Mihaly Csikszentmihalyi izučavao je kad se ljudi osećaju najzadovoljnijima. On i njegovi saradnici ispitali su nekoliko stotina ljudi za koje su verovali da provode vreme radeći ono što vole. To su bili umetnici, sportisti, hirurzi, muzičari, šahisti. Osim njih ispitali su i "obične" ljude iz različitih gradova, država i kultura. Njihovi ispitanici bili su i muškarci i žene, i stariji i mlađi, a dolazili su iz Koreje, Tajlanda, SAD, Indije, Japana i Italije.

Svi su izjavljivali da najveći osećaj zadovoljstva imaju kad su potpuno koncentrisani i apsorbirani nekom aktivnošću. To može biti bilo koja aktivnost koja je izazovna i u kojoj osećaju da razvijaju svoje sposobnosti - bilo da se radi o fizičkim i senzornim aktivnostima (sve od muzike do joge), bilo o aktivnostima poput poezije, filozofije ili matematike (nazovimo ih simbolističkima ). Najčešće aktivnosti koje su ljudi navodili bile su vezane uz sport, različite igre, umetnost i hobije.

Dakle, suprotno onome što se obično veruje, nismo najzadovoljniji onda kad ne radimo ništa i kad se opuštamo, iako i to mogu biti izuzetni trenuci ako smo morali naporno raditi da ih osiguramo. No, izgleda da smo najzadovoljniji kad naše telo, odnosno um, napregnemo do velikih granica pokušavajući ostvariti nešto što nam je teško, važno i izazovno. Za dete to može biti pokušaj da od lego kocaka sagradi toranj koji pre nikad nije uspelo; za skakača uvis naporan trening i postavljanje ličnog rekorda, a za pijanistu svladavanje nekoga posebno teškog dela muzičke kompozicije. Svako od nas ima na hiljade mogućnosti i izazova da proširi svoje sposobnosti i doživi ovakva izrazito emocionalno zadovoljavajuća iskustva.

Što karakterizira ovakva izuzetna iskustva?

Slobodan izbor aktivnosti i odluka da se odvoji vreme i radi na postizanju cilja.

Potpuna koncentracija na aktivnost koja zahteva upotrebu svih naših veština. Toliko smo usmereni na ono što radimo da uopšte ne primećujemo šta se događa oko nas.

Visok stepenj određenih veština. Bez potrebe za veštinom aktivnost postaje besmislenom i dosadnom.

Jasni ciljevi i povratne informacije. Ciljevi moraju biti jasni, dostižni i smisleni. Da bismo imali osećaj iznimnog zadovoljstva takođe je potrebno da dobijemo neposrednu povratnu informaciju o tome kako smo aktivnost obavili. Na primer, teniser treba lopticu uspešno prebaciti preko mreže u tačno određeni deo polja - i vrlo brzo ima povratnu informaciju je li u tome uspeo. Ako je bio uspešan, može imati izraziti osećaj zadovoljstva. S druge strane, čovek čiji je cilj celo veče gledati TV program ne oseća posebno zadovoljstvo. Njegov je cilj nejasan, a najčešće nije niti izazovan, a baš ni posebno smislen.

Nedostatak brige zbog mogućnosti gubitka kontrole nad situacijom. Mnoge aktivnosti koje dovode do izrazita zadovoljstva mogu vrlo lako dovesti do neuspeha. No ljudi koji se njima bave obično zbog toga ne brinu. Oni veruju kako su dovoljno vešti da uspešno ostvare to što žele.

Izvor: http://www.centar-zdravlja.net/