Kreativni rad Tamare Jelača je baziran na tehnici veza (ili preciznije – prošivanja), a to podrazumeva slobodnu upotrebu niti i tekstilnih tehnika, a u kombinaciji sa intervencijama u boji ili crtežu prirodnim bojama, akrilnim bojama, bojama za tekstil, uljanim pastelima, grafitom…

-“Težim da u svojim radovima izrazim lična osećanja, pa su i teme mojih radova različite. Ideja obično dolaze kao posledica nekog razgovora, neke brze misli ili dugo promišljanog problema, veoma ličnog osećanja, ili, suprotno od toga, nekog opšteg iskustva. Pojedini radovi inspirisani su literaturom ili pop-kulturom.” – priča Tamara.

Metod rada je takav da dopušta da je početna ideja vodi linijom jednostavnih asocijacija do konačne kompozicije ili sledeće teme. Osnovna ideja ovakvog metoda je da svoja razmišljanja (ili samo površne misli) u sirovom obliku prenese na tekstil, koristeći se pri tom često i literarnom tehnikom “toka svesti”, primenjujući je kroz likovni izraz. Pri tome, primat uzima ideja, dok je način na koji je ideja prikazana podložan eksperimentisanju, improvizaciji i prilagođavanju. Izbor tehnike veza je nameran – to je tehnika koja umetnicu povezuje sa tradicijom (u smislu tradicionalnog poimanja mesta i uloge žene u društvu), ali joj pruža slobodu da opisuje savremeno društvo, odnosno da predstavi savremeno društvo kakvim ga vidi i doživljava. Za razliku od crteža koji je brz i impulsivan, usporenost izrade veza daje ovoj umetnici dovoljno vremena da iznova prolazi kroz iste emocije, preispituje svoje stavove, vraća se u prošlost i razmišlja o budućnosti.  Figura, često bez ikakvih obeležja pola, godina i statusa, ponekad agresivna, tužna ili zabavna, je idealan protagonista sveg ljudskog lamentiranja, patnji, nadanja i razmišljanja.
Iako je kontekst radova suštinski ličan, Tamara ih prezentuje na ironičan, gotovo zabavan način kao ilustraciju, plakat, strip ili karikaturu i time daje mogućnost da budu razumljivi i široj publici.

Tamara dalje o svom radu kaže: -“Globalna, opšteprihvaćena vizija sveta u kojoj postoje podele na lepu i dekorativnu (primenjenu) umetnost; savremenu, urbanu ženu i ženu-domaćicu; podela na “in” i “out”, podela na lepo i ružno, pametno i glupo, u meni uvek stvara neodoljivu potrebu da sve to pomešam i da kao svaka savremena žena (umetnica) vezem svoje crteže koji su jednako i lepi i ružni, pametni i glupi, a gotovo uvek neizbežno “out”.”

Tamara Jelača rođena je 1973. godine.  Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, odsek Dizajn tekstila završila je 1996. godine. Član ULUPUDS-a od 1996. godine.
Iako je područje njenog stvaralaštva relativno široko (art-books, minijature, objekti, site-specific instalacije i akcije), ona je, na prvom mestu, umetnik koji koristi tekstil kao medium za stvaranje vizuelne umetnost.

Učestvovala je na više kolektivnih izložbi i projekata u zemlji i inostranstvu (Švajcarska, Italija, Češka, Litvanija, Švedska, Francuska, Španija, Bolivija). Izlagala na 7 samostalnih izložbi (Beograd 1997, 1998, 2002, 2004; Gornji Milanovac 2003; Kragujevac 2003; Tartu, Estonija 2004).
2005. godine dobila je nagradu “El premio Integración” na “4th Bienal Internacional de Arte  SIART  05” u La Pazu (Bolivija) za najbolji rad u oblasti crteža i grafike.















Savremena.me
(13. oktobar 2010.)

---

Sledeća >