Svim osiguranim ženama u Srbiji koje su rodile treće dete biće uračunat poseban staž od dve godine, predviđeno je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Odredba je uvedena kako bi se podstaklo rađanje dece u Srbiji i zaustavio trend godišnjeg gubitka oko 30.000 stanovnika zbog negativnog prirodnog priraštaja.
Ovaj poseban staž neće uticati da žene ranije odu u penziju, već da im ona bude veća kada ispune jedan od uslova, a to su 60 godina starosti ili 35 godina radnog staža.
Ima nekih ljudi – i muškaraca i žena – kojima je veoma bitno da znaju sve o svemu što se dešava, ili bar da imaju utisak da znaju, da su informisani o svim zbivanjima. To su ljudi koji redovno prate vesti na različitim televizijskim stanicama, svakog dana čitaju dnevnu štampu, ili svakog dana pregledaju sajtove na internetu za koje veruju da su pouzdani izvori informacija. Zašto to rade? Da bi bili obavešteni. Jesu li svesni toga da je u velikom broju slučajeva, čak i ako jesu obavešteni, moguće da ništa ne mogu da urade s tim obaveštenjem, bez obzira na to da li je ono pozitivno ili negativno? Neki jesu, neki nisu; ipak, i jedni i drugi imaju osećaj da im je u svakom slučaju bitno da su informisani.
Postavlja se pitanje zašto telo trudnice i posle dojilje traži više magnezijuma nego inače i koji su to zadaci koje obavlja taj važan mineral tokom trudnoće i razdoblja dojenja.
Magnezijum je jedna od najvažnijih materija za ljudski metabolizam. Ovaj mineral aktivira više od 300 telesnih enzima, što ga čini nužnim za neometano funkcionisanje brojnih metaboličkih procesa. Posebno pridonosi normalnom funkcioniranju mišića i provođenju impulsa kroz čitavo telo.
Iako većina ljudi veruje da je za uređenje životnog prostora po pravilima feng šuija potrebna velika količina para, novac je u ovom slučaju potpuno sporedna stvar. Ako se osvrnete u prošlost, shvatićete da drevnim civilizacijama novac nikad nije bio prioritet.
Njima su bili važni harmonija sreće, zdravlja i pozitivne energije, a to je ono što novac ne može da kupi.
Istraživanje objavljeno u knjizi “U odbranu pasa” doktora Džona Bredšoua pokazuje da često pogrešno tumačimo signale ljubimaca, i da oni zbog tog nerazumevanja mogu postati nesrećni.
“Jedna od najčešćih grešaka je pokušavanje da se psu dodele ljudske osobine ili osećanja. Ali mi nismo isti. Kada pas ima izraz lica koji bi ljudi protumačili kao krivicu, nakon što je nešto zabrljao, ustvari prikazuje strah”, objašnjava on.
