Sigurno ste čuli (a možda ste i sami bili ili jeste u takvoj situaciji) da su parovi  često skloni  tumačiti probleme koji se prirodno pojavljuju pri prelasku iz jedne faze u drugu i da to shvataju kao lični neuspeh, a nekad i kao odljubljivanje. Međutim, istina je da je ljubavna povezanost prešla u drugu fazu i blago se promenila…

Neki parovi, pak, jednostavno “zapnu” na nekom mestu na svom putu ili jedan partner brže od drugog pređe sledeću fazu, piše Endru G. Maršal u svojoj knjizi “Volim te, ali…”
STAPANJE – prva godina do 18 meseci veze
Faza stapanja omogućava nova iskustva i mogućnosti za poboljšanje sebe. To može da počne kao deo procesa u kome sa voljenom osobom želite sve da delite, ali može postati i užitak za ceo život. Tokom stapanja partneri jedan od drugoga prisvajaju željene kvalitete i uključuju ih u svoju ličnost. Snaga zajedništva znači da obe strane osećaju da razumeju svog partnera.

Najčešći problemi: Oba partnera se boje da će uznemiriti onog drugog i da će ljubav nestati, zato čine sve što je moguće da izbegnu svađe. Ako do nje i dođe, ona se čini kao kraj sveta jer se boje da bilo kakvo neslaganje može da bude kobno. Zbog toga se jedan partner povlači iz straha da će izgubiti svoj identitet.

SVIJANJE GNEZDA – druga, a možda i treća godina
Partneri postaju sve više predani jedno drugom i odluče da žive zajedno. Seksualna želja se s nivoa pomame pretvorila u nešto čime se može lakše upravljati, a stvaranje doma postaje novi način kojim izražavaju svoju ljubav. Ovde počinje ljubavna povezanost. Međutim, zajednički život i opadajući nivo zaluđenosti znači da problemi koje su se potiskivali tokom faze stapanja izranjaju na površinu. No činjenica je da veza ne umire, već jednostavno prelazi u drugu fazu.

Najčešći problemi: prisnost može da pobudi nervozu, a svađe se najčešće vrte oko muških i ženskih uloga u kući. Naučnici sa Univerziteta u Teksasu su nakon dugotrajnog istraživanja zaključili da je veza od 18 meseci do tri godine najpovoljnija za srećan brak, no nekim parovima je takva obaveza teška, a odluka o zajedničkom životu je velika stvar. Tokom stapanja par je posvećen samo sebi, a sad opet postaju važni prijatelji i porodica. Povratak tih spoljnih uticaja može kod para da izazove napetosti.

SAMOPOTVRĐIVANJE – treća ili četvrta godina
Do ovog razdoblja parovi su naglašavali svoje sličnosti, ali tokom faze samopotvrđivanja par ima dovoljno samopouzdanja da uživa u odvojenim aktivnostima, da se priseti kako postoji i “ja” baš kao i “mi”. Vezi je u stvari i potrebna individualnost oba partnera da bi joj se osigurao rast. Za vreme ove faze svaki partner mora da uravnoteži svoje interese s onima zajedničkim paru. To može da bude popriličan šok, pogotovo nakon faza kad su potrebe veze uvek bile na prvom mestu. Neki parovi se prave da njihove lične potrebe nisu važne, što može da stvori ogorčenje i problem s identitetom. No problem može da nastane i kad jedan partner počne da ističe svoje potrebe pre onog drugog.

Najčešći problemi: Ako jedna polovina nema jasnu ideju ko je ili ima nisko samopouzdanje, može joj se učiniti prijatnije da se skriva u paru, nego da ponovo uspostavlja odvojeni paralelni identitet. Često se događa da jedan partner misli da je vreme koje drugi partner provodi sam pretnja vezi, a borba za moć zauzima središnje mesto.

SARADNJA – otprilike od pete do 14. godine
Parovi koriste sigurnost stečenu u vezi. Ova faza naziva se saradnjom zbog visokog nivoa podrške koju drugi partner pruža. Uzbuđenje i svežina koji nastaju donose se nazad u vezu i dele. Tokom saradnje pouzdanost i poverenje zamenjuju nesigurnost i strah od mogućeg gubitka koji je postojao u ranijim fazama. Parovi su zaslužili svoju opuštenu bliskost i razvili veštine kojima se nadopunjuju u kućnim poslovima, znaju šta onaj drugi misli, oseća, ali nemaju iluzija kao u prvoj godini. Razlike rešavaju zajedno, bez dugih rasprava.

Najčešći problemi: Kad partneri uzimaju jedno drugo zdravo za gotovo ili se jedan partner razvija brže i zato nastaje rizik da drugog ostavi iza sebe. To je naročito često kod parova koji se sretnu u svojim kasnim tinejdžerskim godinama i ranim dvadesetim. Tanka je, naime, linija između odvojenih aktivnosti koje obogaćuju vezu i onih koje uzrokuju razmimoilaženje para. Ovo je verovatno najteža faza od svih šest. Zato ne začuđuje da je prosečno trajanje neuspelog braka u EU otprilike 11.3 godine.

PRILAGOĐAVANJE – od 15 do 25 godina
Ovi parovi su zaokupljeni prilagođavanjem na promene koje im se nađu na putu umesto da se bave unutrašnjim problemima u vezi. Do sada je svaki partner odustao od maštarije o tome kakva bi druga osoba mogla da bude. Parovi u ovoj fazi se osećaju zadovoljno, a s povećanim samopouzdanjem i manje brige o onome šta ljudi misle, ovo je često i razdoblje novog seksualnog buđenja.

Najčešći problemi: Parovi mogu da uzimaju jedno drugo zdravo za gotovo i slabije izražavaju osećanja, pa je manje verovatno da će ih pokazivati.

OBNOVA – 25 do 50 i više godina
Stariji parovi su često vrlo romantični i bliski. Bliskost u prvoj fazi zasnivala se na obećanju zajedničke budućnosti. Sada se veza zasniva na stvarnosti zajednički provedenog života. U fazi obnove partneri prestaju da gledaju van veze i svu svoju pažnju usmeravaju prema unutra. Ustvari, oni su prešli puni krug i počeli da ubiraju plodove ulaganja u svoju vezu.

Najčešći problemi: Ponekad, kao u fazi stapanja, ovi partneri mogu da se plaše da izražavaju razlike, posebno kad drugi ljudi počnu da otimaju njihov zajedničko vreme. Brige o zdravlju mogu da izazvovu izolaciju, ali to su sve manje teškoće i ova faza se definitvno može nazvati najboljim razdobljem