Svakog dana oko 240 miliona ljudi u svetu upražnjava seks. Tokom celog života, samo jedna osoba u proseku ima seks 5 100 puta. Zato nije čudno da prilikom ovih aktivnosti dolazi do povreda, lomova i uništavanja stvari?
Toliko ljudi i toliko seksa, pa nešto mora da krene naopako. Bez obzira na to da li praktikuju siguran seks (a trebalo bi) ili ne, neke povrede su jednostavno neizbežne pa tako ispada da se svake godine 33% ljudi povredi za vreme seksa.
Od toga kakvo detinjstvo smo imali, a naročito od odnosa sa majkom, zavisi priroda naših ljubavnih odnosa u odraslom dobu. Ova tvrdnja objavljena je u jednom časopisu specijalizovanom za psihologiju, a do nje se došlo na osnovu dugogodišnjeg istraživanja u kojem su učestvovala deca, praćena od rođenja do ranih tridesetih godina života.
Ispostavilo se da su bebe prema kojima se roditelji nisu odnosili onako kako je trebalo, kao odrasli ljudi zauzimali napadački stav jer su se osećali ugroženo. Nasuprot tome, bebe koje su u detinjstvu imale veliku podršku majki, naučile su da se nose sa teškoćama u ljubavnim vezama.
Možda ste primetili da se ženska raspoloženost i neraspoloženost za vođenje ljubavi smenjuju po nekim pravilima; ta pravila zavise od variranja hormona u ženinom telu. Naravno, da li će žena biti raspoložena za vođenje ljubavi ne zavisi samo od hormona – zavisi i od opšteg raspoloženja, od toga s kim je, kao i od mnogih drugih stvari. Ipak, što se čisto hormonske strane priče tiče, evo kako to otprilike izgleda (samo da napomenemo da ova priča ne važi za žene koje uzimaju hormonalna kontraceptivna sredstva – kod njih je ovaj ciklus manje-više ujednačen, bez nekih većih variranja).
Sigurno ste čuli (a možda ste i sami bili ili jeste u takvoj situaciji) da su parovi često skloni tumačiti probleme koji se prirodno pojavljuju pri prelasku iz jedne faze u drugu i da to shvataju kao lični neuspeh, a nekad i kao odljubljivanje. Međutim, istina je da je ljubavna povezanost prešla u drugu fazu i blago se promenila…
Neki parovi, pak, jednostavno “zapnu” na nekom mestu na svom putu ili jedan partner brže od drugog pređe sledeću fazu, piše Endru G. Maršal u svojoj knjizi “Volim te, ali…”
U trenucima usamljenosti, kad određene godine dođu, ima onih koji će da prihvate vezu s bilo kim ko ih hoće, samo da ne budu sami. Takve veze retko kad ispadnu dobre; najčešće se ili brzo okončaju ili traju zbog straha od samoće, ali ljudi u njima budu nesrećni.
O kojim se to “određenim godinama” radi razlikuje se od osobe do osobe. Neke žene osete strah zbog biološkog časovnika kada pređu tridesetu, kada se približe četrdesetoj, kada im prođe četrdeseta… Neke znatno ranije dobiju ideju da moraju odmah sad da se udaju i rode decu, inače će im biti kasno. A posmatramo i one oko sebe, naročito osobe s kojima smo bliski. Nije retkost da žena oseti snažnu želju za udajom i materinstvom kad njene prijateljice počnu da se udaju i dobijaju decu; nekad to bude u mlađim godinama, nekad nešto kasnije.
