Dezintegracija mladih doživljava svoj vrhunac u protekle dve decenije, kada je naše društvo prolazilo kroz mnoge poteškoće. Slobodno vreme mladih je većinom neorganizovano i često neobogaćeno razvijanjem sporta u školama i u lokalnim sredinama, uz siromaštvo zabave i kulturnih sadržaja. Mediji su, naročito televizija, postali veliko igralište, urušeno i deformisano, koje ne daje mogućnosti deci se identifikuju sa naočitim ljudima, a da to nisu proročice ili pevačice. Važan segment jeste svakako razvijanje kritičkog mišljenja mladih, njihovog samoopredeljivanja, kao i aktivnijeg društvenog i drugog angažovanja.