Dijamant - kamen čišćenja i nepobedivosti

Dijamant je najtvrđi mineral u prirodi. On je alotropska modifikacija ugljenika.
Na Mohsovoj skali tvrdoće zauzima najviše mesto sa tvrdoćom broj 10. Pri atmosferskom pritisku i sobnoj temperaturi, dijamant je termodinamički nestabilan, te se konvertira u grafit, ali ta konverzija je toliko spora da se dijamant smatra kinetički stabilnom supstancom.
U prirodi dolazi u obliku dve polimorfne modifikacije: kubični i heksagonski dijamant.

Kubični dijamant

Sirovi dijamant je kristal u obliku oktaedra. Ova modifikacija dijamanta je i najpoznatija jer se prirodni dijamant gotovo isključivo pojavljuje u ovoj modifikaciji. Kubični dijamant nastaje u plinskim vulkanima (maar-ovima), naglim pothlađivanjem eruptivnog materijala koji je bio izložen ekstremnim pritiscima. To su ujedno i jedina primarna prirodna ležišta dijamanata. Kubični dijamant kristalizira u obliku dijamantne rešetke. U prirodi se nalazi u kristalima oblika oktaedra.

Heksagonski dijamant

Heksagonski dijamant (lonsadaleit) je nestabilnija polimorfna modifikacija dijamanta. Nastaje u mikroskopskim količinama prilikom udara meteora u zemlju. Heksagonski dijamant je sintetiziran veštačkim putem.

Upotreba

Dijamant se, zbog svoje tvrdoće, koristi kao alat za rezanje, bušenje, brušenje i poliranje.
Rezanjem i poliranjem dijamanata dobija se brilijant koji se koristi u izradi nakita. Poliranje se izvodi dijamantnom prašinom. Samo retki dijamanti imaju dovoljan kvalitet za dobijanje brilijanta.
Danas se oko 40% industrijskih dijamanata dobija veštačkim putem.Veštački dijamanti se mogu proizvesti i za dobijanje brilijanta, ali su ekonomski neisplativi.

Ima ih i u različitim nijansama i koloritu, zbog primesa lakih elemenata. Tako se mogu naći u beloj, crnoj, bledo pink, žutoj, crvenoj, oranž, zelenoj, plavoj i braon boji. Usled prisustva određenih primesa, boja dijamanta može biti promenjena, na primer, samo jedan atom bora (B) na milion atoma ugljenika, može da efektivno apsorbuje svetlost iz crvenog dela spektra i tako proizvede plavu boju dijamanta. To je slučaj sa jednim od najpoznatijih dijamanata – Hope Dijamant, Dijamant Nade. Prirodni plavi dijamanti su ekstremno retki i basnoslovno skupi. Sa druge strane, ukoliko je u rešetki dijamanta prisutan azot (N), dolazi do apsorpcije dela svetlosti sa ljubičastog kraja spektra, što proizvodi žutu boju dijamanta.

Hindu tradicija ih povezuje sa Venerom, dok ostali veruju da su povezani sa planetom Mars. Ovo je verovatno posledica ratnika koji su nosili dijamant u raznim bitkama za zaštitu i snagu. Smatralo se da dijamant ratnika čini nepobedivim i da ojačava njegove mišiće. Grčka reč za dijamant je Adamas što znači nepobedivi.
Čuvena nalazišta dijamanata su u Južnoj Africi, Arkanzasu, SAD-u, Indiji, Brazilu, Borneu, Australiji, Zairu, Namibiji i Rusiji.

Dijamant je kamen čišćenja, koji pomaže u otklanjanju energetskih blokada. Promoviše ljubav prema sebi i razumevanje ličnih emocionalnih blokada. Očišćeni pomoću dijamanta sijaćete do beskraja i biti savršeni. To će vam doneti unutrašnji mir i osećanje spokoja. Dijamant drži negativne misli podalje od vas, pojačava fizičku, mentalnu i spiritualnu energiju. To pomaže kreativnosti, imaginaciji, genijalnosti i inventivnosti.

Tekst pripremila: A. F.
(Savremena.me)