Fenomen DEJA VU... Šta je to?

Da li ste se ikada našli u situaciji u kojoj ste već unapred znali šta će da se dogodi? Da ste negde došli po prvi put, a sve vam je delovalo neverovatno poznato? Da li je to bila moć snova, proroštvo, intuicija… ili jednostavno posledica smetnji u mozgu?

Hipotetički déja vu

Na svom prvom putovanju u izolovano selo na severnoj Aljasci, pozvani ste u iglo eskimske porodice. U momentu kada ste kročili u iglo odjednom osećate da tačno znate gde se šta nalazi. Čak i predmeti koje ranije niste imali u svom iskustvu, poput preparirane glave eskimskog losa, deluju vam veoma poznato.
Iskustvo je zastrašujuće, ali i prijatno u isto vreme. Osećate se kao “kod kuće” ali... zaista ste tu prvi put u životu. Jasno je da ne možete znati ništa o ovom iglou, ali i dalje imate blesav osećaj da ste jednostavno tu već bili. Ali – pre nego uđete iz prostorije u kojoj ste u neku drugu – ne znate šta se tamo nalazi (ukoliko biste i to znali, u pitanju bi bio neki drugi fenomen, a ne déja vu.)

Pravi déja vu

Da bi prethodno opisana scena bila kvalifikovana kao déja vu, ovo iskustvo bi se moralo jasno razlikovati od postojećih, ali zaboravljenih sećanja. U svakom slučaju, uvek se radi o nečemu iznenađujućem, neobičnom. Sam naziv fenomenu je dao francuski istraživač Emil Boarak (Emile Boirac), a njegovo značenje je “već viđeno”.

Iskustvo déja vu je praćeno pre svega osećanjem da nešto znamo, a da ne znamo kako, a samim tim i misterioznošću, strahom, čuđenjem, osećanjem neobičnog.

70% ljudi je iskusilo déja vu

Ovako visok procenat ipak ne znači da su svi ti ljudi zaista doživeli déja vu.Vidovitost, slutnja, intuicija, snovi – sve te fenomene veoma lako mešamo.

Déja vu je zapravo prilično redak fenomen, za koji gotovo da ne postoji naučno objašnjenje, jer ga je teško veštački uzrokovati u laboratoriji i posmatrati. U novije vreme, istraživači su otkrili da je ovaj fenomen moguće proučavati uz pomoć hipnoze.

Postoji 3 tipa fenomena déja vu (prema Arturu Fankhouseru):

1. Deja vecu: Ovo sam već doživeo

U većini slučajeva, kada ljudi kažu da im se dogodio déja vu, reč je upravo o slučaju deja vecu. Istraživači su pokazali da je većina ljudi između 15 i 25 godina imala bar jedno ovakvo iskustvo. To iskustvo je obično povezano sa nekim svakodnevnim i uobičajenim iskustvima u životu pojedinca, a sa druge strane ono samo je toliko neobično da ostaje u sećanju jako dugo.

Deja vecu ne sadrži samo ono što smo već videli, već takođe i osećamo veliki broj istih emocija i uopšte je puno jako poznatih stvari. Deja vecu se sve više i više koristi kako bi se opisale izuzetno jake i trajne emocije, koje su posledica smetnji u svesti.

2. Deja senti: Ovo sam već osećao

Ovaj fenomen je potpuno vezan za emotivno mentalno iskustvo i nema pridruženih elemenata znanja i kognicije, kao u prethodnim slučajevima. Nakon što ih osoba iskusi, takvi događaji se retko zadržavaju u pamćenju.

Ovaj fenomen je inače prilično čest kod pacijenata koji pate od epilepsije. Jedan epileptičar je priznao da mu se uvek dogodi deja senti kada čuje glas druge osobe, naglas kaže sopstvenu misao ili čita naglas i pri tome zamišlja sliku teksta.

Zapravo, u abnormalnim stanjima, kada dobije napad, on je obično formulisao standardne komunikacione fraze poput: “da naravno, očigledno je…”, ali već nakon jednog minuta, nije se sećao reči koje je izgovorio, niti su te reči ostale zabeležene u njegovom iskustvu. On je u stvari detaljno pamtio samo emocije koje je pri napadu imao.

3. Deja visite: Ovde sam već boravio

Ovo iskustvo je već ređe. Ono podrazumeva misterioznu i neprirodnu bliskost sa potpuno novim mestom. Poznajemo neko mesto, grad, panoramu ili okolinu jako dobro, iako racionalno znamo da je to potpuno neverovatno.

Snovi, reinkarnacija i astralna putovanja ranije su bili upotrebljavani kako bi se ovaj doživljaj objasnio. Drugo objašnjenje daju stručnjaci koji smatraju da je dovoljno da osoba pročita detaljan opis nekog mesta i kada kasnije poseti to mesto – osećaće kako ga izuzetno dobro poznaje.

Sud nauke

U novije vreme se sve više psiholoških i neuropsihijatrijskih istraživanja bavi ovim fenomenima. Deja vu nije posledica vidovitosti ili prororštva, već zapravo anomalije u pamćenju. Ona nam ostavlja utisak da smo nešto već doživeli i sada se samo toga podsetili – ali taj utisak vara.

Činjenica je da se često nečega vrlo dobro sećamo, ali ne možemo da se setimo gde i kada smo to iskusili ili osetili. Nakon nekog vremena istovetni elementi neke nove situacije - mogu izazivati jako osećanje uzbuđenosti u okviru fenomena déja vu. Dakle, pamtimo istovetne elemente dve različite situacije, a zaboravljamo detalje ili opštih okolnosti prethodnog događaja.

Ta pojava može biti posledica preklapanja između dva neurološka sistema: jednog koji je odgovoran za kratkoročno pamćenje (događaji u sadašnjosti) i sistema odgovornog za dugoročnu memoriju (događaji koji su se dogodili u prošlosti).

Veza sa šizofrenijom

Utvrđena je klinička veza iskustva déja vu i nekih moždanih poremećaja, poput šizofrenije i anksioznosti. Osobe koje pate od ova dva poremećaja, često izveštavaju i o iskustvima sa fenomenom déja vu.

Najjača veza je, međutim, utvrđena kod epilepsije. Neki naučnici na osnovu toga pretpostavljaju da je déja vu, kao i epilepsija, neurološki problem, koji se javlja usled nepravilnog prenošenja električnih impulsa u mozgu. Oni pretpostavljaju da, kao i epilepsiju, i déja vu uzrokuje prevelika uzbuđenost moždanih ćelija odnosno – “prenadražena” memorija.

Farmakologija: Lek protiv gripa izazvao déja vu

Ukoliko osoba uzima lekove, moguće je da će joj se češće događati déja vu. Efekti nekih lekova, posebno u kombinaciji sa drugim vrstama lekova, izazivaju emocije slične fenomenu déja vu. Čak je i jedan pacijent koji je potpuno zdrav pio različite lekove protiv gripa, počeo da izveštava o naglom javljanju nekoliko déja vu fenomena.

Da li je memorija kriva za sve?

Sličnost između nekog elementa situacije koji izazove déja vu i postojećeg, ali u osnovi različitog memorijskog traga, može dovesti do određene senzacije. Zbog toga stručnjaci pokušavaju da uzrok za déja vu fenomen otkriju hipnozom i otkrivanjem po nečemu sličnih, ali zaboravljenih situacija. Međutim, taj metod se u mnogim slučajevima pokazao neuspešnim.

Neurološke teorije

Déja vu se objašnjava i kao posledica vremenski nesihronizovanog neurološkog procesa. Usled ove greške, mozak opaža isti stimulus dva puta, a u stvari se radi o samo jednom opažaju, koji se ponavlja drugi put, uz malo vremensko odlaganje. Otprilike kao kad ploča "preskoči" na gramofonu.

Parapsihologija

Déja vu se povezuje sa proroštvom, sposobnostima predviđanja i abnormalnih emotivnih percepcija i često predstavlja znak posebnih sposobnosti u narodu. Takođe se povezuje sa vizijama i proročanstvima poteklim iz prethodnih života.

Ivor: http://www.top-shop.rs/